Zašto je čokolada toliko ukusna

Čokolada © tinx

Čokolada © tinx

U 2013. sam prešao na biljnu ishranu i iz svoje ishrane izbacio meso, jaja i mlečne proizvode, ali iz nekog razloga prosto nisam mogao da se odreknem čokolade. I kako je vreme prolazilo i prolazilo, počeo sam da shvatam da čokoladu jedem, ne uvek, ali većinom vremena kada sam pod stresom.

Bilo to tokom nekog projekta, bilo to u odnosima, bilo da s nečim nisam zadovoljan, shvatio da sam da imam tendenciju da čokoladu ili slatkiše konzumiram u ovim situacijama. I kako je vreme nastavilo da prolazi, shvatio sam zašto. I da bi ti ovo objasnio upotrebiću dva scenarija: jedan scenario je s moljcima.

Dakle, moljci su po prirodi stvoreni da lete ka zvezdanoj i mesečevoj svetlosti. Koriste je kao navigacioni objekti. Samo teže da lete ka njoj, ali im nikada nije bilo namenjeno da do nje mogu da stignu. Dakle koriste je kao navigacioni objekti, lete, lete, lete onda se spuste dole, pojedu svoju hranu, vrate se gore i nastave da lete. Ali otkako smo izmislili struju i veštačko osvetlenje, izmanipulisali smo njihovu prirodu.

I šta se događa? Kada se ujutru probudiš, vidiš ih na desetine mrtvih poput kamikaza kako lete na svetlo i ubijaju se. Nije im nikad bilo namenjeno da mogu da stignu do svetla, ali smo im izmanipulisali prirodu.

Moljci © Crazzzymouse

Moljci © Crazzzymouse

Drugi scenario je scenario parenja pauka vrste crna udovica. Vidiš, kada se pauci vrste crna udovica pare, mužjak koji je nekoliko puta manji od ženke mora da pleše, mora da se udvara kroz 100-minutni ples po paučini i ono što zaista radi je da joj se priblažava i svojim nogama šalje vibracije. Priblažava joj se i govori joj: „Hej, znaš šta? Ja, aa, nisam tvoj plen, ja sam tvoj, ja sam tvoj dečko, zato kada ti se približim, nemoj, nemoj da me ubiješ.“

I šta se dešava? On upotrebljava jedan od glavnih elemenata koji su svim životinjama, uključujući ljudima, urođeni. Ti elementi su: tragaj za zadovoljstvom, izbegavaj bol i štedi energiju.

I kako se sve više i više približava, taj element traganja za zadovoljstvom počinje da deluje.

Ali onda ponekad ženka promeni svoj položaj i onda on postane svestan njene veličine. I tada se taj drugi element ‘izbegavanje bola’ upali. Pa se povuče, ali ipak, element traganja za zadovoljstvom nadvlada.

I tako on stigne, oni završe stvar i zatim se upali treći element. Priroda, kao kompjuterski softver, bez emocija, čista objektivnost, preovlada: štedi energiju. I ženka ga ne ubije svaki put. Ona razmišlja kao program. Da li moram uskoro da jedem? Ako moram uskoro da jedem, zašto bih ovaj plen pustila i onda trošila svoju energiju čekajući da se neki drugi insekt uhvati u mrežu, trošila svoju energiju da hodam do tog mesta i onda da ubrizgam otrov u njihov nervni sistem i time ih paralizujem, kada mi je plen ispred očiju, mogu da uštedim energiju. Dakle ako uskoro mora da jede, uzme ga, ubije ga i pripremi ga kao svoju hranu za odmah ili za kasnije.

Dakle ovo su tri elementa, vizuelno objašnjenje ova tri elemenata. I kakve veze sve ovo ima s čokoladom? Ok, pošto funkcionišemo na ova tri principa mi takođe, imamo jedan sistem, sistem nagrađivanja koji koristi dopamin da nas nagrađuje kada radimo stvari koje su korisne za nas, kada se ponašamo na način koji je koristan za nas. Dakle kada konzumiramo visoko kaloričnu hranu, hranu koja je lako svarljiva s lako rastopljivom teksturom i tako dalje.

Količina kalorija po kilogramu u vodi, voću i povrću

Količina kalorija po kilogramu u vodi, voću i povrću

Da počnemo. Imamo vodu – 0 kalorija po kilogramu, onda imamo zeleno lisnato povrće – 200 kalorija po kilogramu, zatim imamo drugo povrće poput luka i paprika – 400 kalorija po kilogramu, voće – 600 kalorija po kilogramu, skrobno povrće poput kukuruza, kuvanih mahuna, žitarice – 1000 kalorija po kilogramu i meso – 2500 kalorija po kilogramu.

Dakle ovo je sve što su nam tvorac, Bog i Majka Zemlja dali i ovo je sve što smo mogli da konzumiramo hiljadama i hiljadama godina. Ali onda smo smislili nove stvari poput čipsa – 5000 kalorija po kilogramu, čokolade – 6000 kalorija po kilogramu i biljnog ulja – 9000 kalorija po kilogramu ili 8000 kalorija po litru, najkaloričnija hrana na ovoj planeti Zemlji.

Količina kalorija po kilogramu u čipsu, čokoladi i biljnom ulju

Količina kalorija po kilogramu u čipsu, čokoladi i biljnom ulju

Zašto ti sve ovo govorim? Kako ovo funkcioniše? Ok, recimo da sada pojedem jabuku i moj sistem, moja čula kalkulišu kalorijsku gustinu, koliko je lako rastopljiva, svarljiva i sve to, i izračunaju i kažu: „Hmm, ovo je dobro, ima dosta ugljenih hidrata, ukusno je, šećer i sve to, daću ti malo dopamina tako da se još bolje osećaš. Ponovi ovo ponašanje.“

Znači ukusno je. Ali onda sutra pojedem komad čokolade i kada moj sistem izkalkuliše kalorijsku gustinu, koliko je lako rastopljivo, šta zapravo radi? Sistem radi sledeće: „Šta je ovo?! Gde si ovo nabavio?! Daću ti, daću ti sav dopamin, evo ti sav dopamin sveta, sav dopamin sveta tako da se osećaš kao da si u raju. U raju! Samo nastavi da jedeš ovo, nemoj više da jedeš one stvari koje si pre jeo. Ovo je vatra! Izumio si vatru! Vatraaa!“

Tako da ono što telo radi je da te nagrađuje dopaminom tako da nije čokolada ono što je ukusno. Da, čokolada ima ukus. Ima ulje, šećer, lako je rastopljiva, nema vlakna, ukusna je, ali ono što te zaista navodi da misliš da je ukusna je način na koji manipuliše tvojim mozgom. Veoma je kalorična. Vidiš, naša priroda je u suštini izmanipulisana, kao i moljci. Nikada nije trebalo da dođemo do situacije gde možemo da konzumiramo toliko kaloričnu hranu, ali odjednom se pojavila i naše telo ne zna kako da se s njom nosi.

Manipulacija © SergeyNivens

Manipulacija © SergeyNivens

I kako sam se s ovog skinuo? Koje je bilo rešenje? Mislim, i dalje sam je jeo. Razmišljao sam: „Kako ću s ovoga da se skinem?“ Pa, shvatio sam…ono što čokolada radi jeste da mi obećava privremenu sreću, privremeno zadovoljstvo. I ono što još radi je da me zavarava, maskira emocije koje se u meni bude. Maskira moju intuiciju. Sprečava mog unutrašnjeg vodiča da mi kaže da promenim nešto u svom životu.

Dakle kada se nešto stresno dešava i kada postanem svestan toga, ono što sam počeo da radim je da nisam konzumirao čokoladu. Pustio sam emociju da ispliva i da ispliva i da ispliva i šta se desilo? Nakon 10 ili 15 minuta bi mi rekla, poput—kakav je to bio osećaj? Kao avion koji prolazi kroz turbulenciju, trese se…I šta se desi nakon 10, 15 minuta, možda pola sata, šta se desi? Kaže mi: „Hej, taj posao koji imaš ili taj projekat na kojem radiš ili taj zadatak ili ova stvar koju radiš, provedi manje vremena na tome, radi nešto drugo.“ ili, „Hej, ovih 10 ljudi s kojima se družiš, dvoje od tih 10, smanji vreme koje s njima provodiš, samo malo.“

I tako sam dobijao sve odgovore. Znači u osnovi, kada sam prestao da maskiram svoje emocije sa supstancama koje privremeno i veštački izazivaju dopamin, uspeo sam da svom unutrašnjem vodiču dopustim da me vodi. I to je ono što se dogodilo. E sada znam da imaš pitanje. Kažeš: „Ok, rekao si, rekao si da što je više kalorija, to je više dopamina. Zašto onda biljno ulje nije ukusnije od čokolade?“

Pa…nije tako prosto. Vidiš, postoji jedna stvar koja se zove tačka blaženstva—to je naučni izraz—i to je tačka nakon koje bilo kakvo dodavanje kalorija, soli, šećera, masti, bilo čega samo stvara kontra efekat. Tako da ako pređeš ovu tačku, hrana postaje preslatka, premasna, preslana ili nešto tome slično. I samo da znaš, ukoliko hoćeš da više istražiš o tome, zove se tačka blaženstva.

Znači dopaminski sistem svojih prijatelja, članova porodice ili kolega možeš da manipulišeš tako što u obroke dodaješ i kombinuješ šećer, so ili biljno ulje. Na primer, ako te neka hrana na sekundu odnese do nebesa, najverovatnije sadrži kombinaciju dodatog šećera, soli ili biljnog ulja.

I još jedna stvar. Shvatio sam, praktično, da smo kao moljci izmanipulisani. Pa sam zaključio…neko je zaboravio da ažurira softver. I napravio sam plan. Pomislio sam, hej, šta kad bi mogli da ažuriramo softver moljaca? Šta kada bismo mogli da dodamo jednu liniju koda koji sledi: AKO veštačko svetlo jednako DA, ONDA ignoriši.

I onda kada bismo u softver ljudi mogli da dodamo: AKO dodata so jednako DA ILI dodat šećer jednako DA ILI dodato ulje jednako DA ONDA količina dopamina jednako NULA. To bi popravilo sve.

Ažurirani softver za moljce i ljudska bića

Ažurirani softver za moljce i ljudska bića

Znači zbog ovoga je čokolada toliko ukusna i ovo je način na koji sam uspeo da je se odreknem. Shvatio sam, postao sam svestan ovoga, shvatio sam, rekao sam sebi, ja volim sebe, volim svoje telo i želim da sva hrana koju konzumiram i unosim u svoje telo takođe voli mene. Čokolada to ne čini i bilo je lako.

Ovaj članak je takođe dostupan na: en