O Vipasani – 10 dana meditacije i potpune tišine

Leptir © Jozef Klopacka

Leptir © Jozef Klopacka

Ovaj članak je takođe dostupan na: en

Zamisli da se 10 dana potpuno isključiš od sveta bez elektronike, knjiga, zabave i pisanja, prihvatiš zavet potpune tišine i celo vreme samo meditiraš, jedeš i spavaš. Šta misliš da bi se desilo? Propušteni pozivi, hrpa mailova, Pobunjeni atlas? Ne. Transformacija. Sa svim eksternim objektima uklonjenim iz tvoje percepcije, tvoj fokus se prebacuje na tebe. Bez ikakvih eksternih objekata za optuživanje, dođeš do realizacije da svi bolovi, patnja i beda dolaze iz unutrašnjosti. I nikada spolja. Ovo je moje prvo iskustvo sa 10-dnevnim kursom Vipasana meditacije i meditacionom tehnikom Vipasana.

Kurs Vipasana meditacije – dnevni raspored

4:00Jutarnji gong za buđenje
4:30 – 6:30Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
6:30 – 8:00Doručak i odmor
8:00 – 9:00Grupna meditacija (dvorana)
9:00 – 11:00Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
11:00 – 12:00Ručak
12:00 – 13:00Odmor i opcionalna privatna konsultacija sa učiteljem
13:00 – 14:30Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
14:30 – 15:30Grupna meditacija (dvorana)
15:30 – 17:00Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
17:00 – 18:00Voće i čaj
18:00 – 19:00Grupna meditacija (dvorana)
19:00 – 20:15Predavanje učitelja
20:15 – 21:00Grupna meditacija (dvorana)
21:00 – 21:30Odmor i opcionalna grupna konsulatcija sa učiteljem
21:30Gašenje svetla

Kurs Vipasana meditacije – neka od pravila

  • Studenti meditiraju otprilike 10 sati dnevno
  • Potpuna tišina znači nema pričanja, gestova, znakovnog jezika ili pisanja beleški.
  • Hrana koja se servira je biljna ishrana.
  • Alkohol, duvan i droga nisu dozvoljeni tokom kursa.
  • Muškarci i žene su potpuno odvojeni.
  • Nema komunikacije sa spoljnim svetom.
  • Sve fizičke vežbe se trebaju obustaviti tokom kursa. Studenti mogu da se šetaju u predviđenom prostoru tokom perioda odmora.
  • Svi oblici molitve, obožavanja, religijske ceremonije, duhovne prakse i drugih tehnika meditacije uključujući paljenje tamjana, brojanje perlica, recitovanje mantri, pojanje, pevanje, plesanje i slično se trebaju obustaviti tokom kursa. Ovo ne služi osuđivanju bilo koje druge tehnike ili prakse, već pružanju poštene prilike Vipasana meditacionoj tehnici u svojoj čistoći.

Vipasana meditacija dan 1

U 4:00, talasasti zvuk gonga prodire kroz celu premisu. Tvoj cimer i ti se smenjujete za kupatilo uz savršenu hemiju uprkos tome što ne razgovarate i ne pravite nikakve gestove jedan s drugim.

U 4:30, prva sesija meditacije počinje i sve što se od tebe traži je da svo vreme posmatraš svoj dah tako što svu svoju pažnju fokusiraš na deo odmah ispod tvojih nozdrva dok udišeš i izdišeš kroz svoj nos.

U 6:30, prva sesija meditacije se završi i služi se doručak.

Kako dan napreduje, pokušaji da ostaneš fokusiran tokom meditacije deluju nemogući jer um uporno luta na druga mesti svakih par sekundi. Na vrh suočavanja sa nepripitovljivim umom, takođe moraš da se nosiš sa svojim telom i pokušavaš da udobno sediš u poziciji lotusa bez ikakvog bola. Neki studenti su uzeli jedan jastuk, neki tri, a neki šest, gradeći sebi sultanove trone i utvrđene zamke. Šta god je potrebno.

Dvorana za meditaciju © Gašper Kociper

Dvorana za meditaciju © Gašper Kociper

Do kraja dana, proveo si 10 sati meditirajući i pokušavajući da ostaneš fokusiran. Ležeći u krevetu, razmišljajući o dešavanjima dana sa mešovitim emocijama neizvesnosti o tome šta je svrha svega ovoga i sumnje u to da li si sposoban za sve ovo, zaspiš sa osećajem zahvalnosti za ukusne, tople, biljne obroke koji su ti bili pripremljeni i servirani od strane volontera.

Vipasana meditacija dan 2

Svakog dana, probudiš se uz zvuk gonga i jutro svane. Ali Bog je na umu imao druge planove i za mene je jutro dvaput svanulo. Prvo u 3:55 uz zvuk budilnika mog cimera koji je, u službi svih nas, volontirao da svakoga jutra udara gong i onda hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije u 4:00 uz zvuk gonga.

Kako drugi dan napreduje, dobiješ dodatna uputstva. Dok posmatraš dah, rečeno ti je da počneš da paziš na fizičke senzacije koje se pojavljuju odmah ispod tvojih nozdrva. I ako se pojave, upućen si da ih jednostavno posmatraš bez da na njih reaguješ – ni fizički češkanjem niti mentalno stvarajući averziju prema njima.

Do kraja drugog dana, proveo si 20 sati meditirajući i pokušavajući da ostaneš fokusiran. Ležeći u krevetu, razmišljajući o dešavanjima dana, nesiguran o tome da li stvari radiš ispravno, zaspiš sa osećajem postignuća za završetak prva dva dana 10-dnevnog kursa Vipasana meditacije.

Vipasana meditacija dan 3

Kako treći dan počne, pojave se novi izazovi kada kreneš da meditiraš i počneš da osećaš različite emocije. Bez elektronike, knjiga, zabave, pisanja, govora i gestikulacija, svi eksterni objekti su ukloljeni iz tvog polja percepcije i tvoji um i ego nemaju nikoga koga mogu da krive za bol, patnju i bedu koju doživljavaš tokom meditacije. Ne želeći da prihvate da sav tvoj bol, patnja i beda dolazi iznutra tebe, tvoj um i ego počnu da traže nemoguće. A nemoguće je ništa!

Uprkos tome što nemaju eksterne objekte koje mogu da krive, odlučni um i ego vredno počnu da tragaju za žrtvenim jarcem. Petnaest minuta nakon što prva sesija meditacije počne, neko otvori vrata i izađe iz dvorane za meditaciju. Par minuta kasnije, vrata se ponovo otvore. Par minuta kasnije, ponovo. I voilà! Tvoj um i ego počnu da krive zvuk vrata zato što ne možeš da meditiraš.

Toliko mnogo izazova, toliko mnogo frontova, a tek je treći dan. Umiruješ um kako bi se fokusirao na dah, baviš se sa neudobnošću tela radi sedenja u poziciji lotusa, pokušavaš da navedeš ego da gleda unutra. Duplo buđenje ujutro.

U 6:30, meditacija se završi i počne vreme doručka. Misleći da si veoma gladan, kada si zapravo uznemiren svim izazovima i frontovima, prejedeš se. Prejedanje je još jedna metoda uma i ega koja samo privremeno potiskuje osnovnu emociju koju doživljavaš, zaslepljujući te od tvog unutrašnjeg vodiča satima, danima ili nedeljama sve dok se ta osnovna emocija iznova ne probudi u tebi, pokušavajući da ti kaže nešto što možeš da saslušaš i nešto sa čime možeš da se suočiš ili da potisneš tako što se prejedeš, kriviš eksterne objekte, neposredno se angažuješ u neku fizičku aktivnost, izazoveš sebi orgazam ili konzumiraš proizvode instantnog zadovoljstva poput čokolade, čipsa, sladoleda, sira, cigareta, alkohola i droge koji veštački indukuju velike količine dopamina u tvom mozgu.

Idući dalje, kako dan napreduje, nastavljaš da meditiraš satima želeći da se neka fizička senzacija pojavi na delu ispod tvojih nozdrva, ali se ništa ne pojavljuje. Nastaviš da meditiraš, razmišljajući da li pravilno meditiraš, razmišljajući da li da baciš peškir, kad odjednom gle čuda!, pojavi se peckajuća senzacija! I onda još jedna! I još jedna! I onda bubamara krene da se šeta ispod tvojih nozdrva! Senzacije svuda naokolo!

Hoćeš da se počešeš, ali ne bi trebao. Treba samo da posmatraš kako se pojavljuju i isparavaju. Šta je ovo? Šta ove senzacije znače? Zašto ne mogu da se počešem? Zašto ne mogu da reagujem na njih? Zašto ih samo posmatram? Šta sad?

U 17:00, sa svim ovim pitanjima u mislima, odeš u kafeteriju da zgrabiš neku voćku i čaj, ali je svo voće nestalo. Pirane! Primetiš da si ponovo počeo da okrivljuješ druge, ali onda zgrabiš čaj i prihvatiš situaciju prebacujući svoj fokus na sva pitanja o kojima si prethodno razmišljao.

U 20:00, predavanje učitelja počne i gospodin Goenka sve vrati na svoje mesto dajući odgovore na tvoja pitanja dok te istovremeno zasmejava kao veliki komičar. Divno. Magično. Zlatno.

U 21:30, svetla se ugase i zaspiš sa obnovljenom energijom, optimizmom i osećajem postignuća radi završetka 30 sati meditacije, uspešnog posmatranja fizičkih senzacija i značajnog naoštrenja svog fokusa.

Vipasana meditacija dan 4

Ima nešto posebno u meditiranju tik pre izlaska sunca. To se treba iskusiti, ne može se čitati.

Doručak je bio veoma ukusan. Zahvalnost Bogu.

Kako četvrti dan napreduje, dobiješ dodatna uputstva. Po završetku više od 30 sati meditacije, tvoja senzorna percepcija je naoštrena i radi na potpuno novom nivou svesti. Nema povratka nazad nakon što si probudio i razvio naprednu senzornu percepciju. Sa ovom istreniranom i naprednom senzornom percepcijom, upućen si da počneš da posmatraš tvoje celo telo za fizičke senzacije.

Kao skener za telo, počneš da skeniraš i posmatraš za fizičke senzacije na vrhu tvoje glave, pa na ostatku glave, pa rukama, vratu, prsima, stomaku, genitalijama, vratu, leđima, butinama, kolenima, listovima, stopalama. I kada dođeš do stopala onda kreneš nazad ka vrhu svoje glave. I to je ono što treba da nastaviš da radiš. Od glave do stopala, od stopala do glave, posmatrajući svaki deo za fizičke senzacije – peckanje, svrab, bol, pulsacije, vibracije, toplota, hladnoća, bilo šta. I ako primetiš neku fizičku senzaciju, ne treba da na nju fizički ili mentalno reaguješ već da ju samo posmatraš i prihvatiš bez stvaranja bilo kakve žudnje ili averzije prema njoj.

Sada nakon što si upravo naučio kompletnu meditacionu tehniku Vipasane, srećan nastaviš da meditiraš. Ali baš kao tokom prva tri dana, svakih petnaest minuta nastaviš da menjaš ravnotežu svog tela, nastaviš da svoje dlanove pomeraš sa krila na kolena na krilo, nastaviš da prekrstavaš noge pa da ih stavljaš na pod pa da ih ponovo prekrstavaš kako bi ublažio sve veću nelagodnost u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima od sedenja u jednoj poziciji. I to je u redu, kada god osećaš potrebu da se pomeriš, pomeri se.

Ali onda u 18:00, dobijaš dodatna uputstva. Treba da sediš mirno bez da se pomeraš čitav sat. Ovo se zove sat jake odlučnosti i rečeno ti je da će se praktikovati od danas pa nadalje tokom svake grupne meditacije u 8:00, 14:30 i 18:00. Sat jake odlučnosti, tri puta na dan.

Taman pre nego što meditacija počne i taman nakon što ti je rečeno da sedneš kako god ti je najudobnije, pitanja počnu da ti pucaju po mislima. Kako mogu da sedim mirno sat vremena kada bolovi počnu da se pojavljuju u roku od petnaest minuta? Kako ću ovo postići? Šta će se sa mnom desiti ako se ne pomerim kada bol počne da se pojavljuje?

Sesija meditacije počne. Poslednja molitva. Bože imaj milosti za moje telo.

Nakon petnaest minuta meditacije, manifestuju se prvi bolovi u kolenima.

Minuti kasnije, bol postane intenzivniji. Gravitacija povlači kolena što onda vrši pritisak na zglobove. Samo posmatraj, prihvati i nastavi da skeniraš.

Minuti kasnije, intenzivan bol počne da ometa posmatranje drugih delova tela.

Minuti kasnije, bol u zglobovima postane intenzivniji. Samo posmatraj, prihvati i nastavi da skeniraš.

Minuti kasnije, bol u kolenima i zglobovima postane nepodnošljiv. Sedi mirno.

Minuti kasnije, bol se manifestuje u donjem delu leđa. Šta sad? Kada će da prođe sat vremena? Mora da je ostalo još pola sata.

Minuti kasnije, ovo je nepodnošljivo. Kolena i zglobovi samo što se nisu pokidali. Sedi mirno.

Minuti kasnije, ako pakao postoji, mora da je ovako biti u njemu. Bože imaj milosti na moje telo.

Minuti kasnije, ako postoji više krugova pakla, ovako mora da je u donjim krugovima. Sedi mirno.

Minuti kasnije, pomozi mi Bože.

Minuti kasnije, celo donje telo otrne. Butine, kolena i stopala nestanu kao da više ne postoje. Bol, nestao. Sedi mirno.

Minuti kasnije, kraj meditacije je signaliziran. Božji dar. Otvaram oči. Ne mogu da osetim niti pomerim donji deo tela. Minuti prolaze dok sedim mirno. Kako život počne da se vraća nazad u kolena i zglobove, počnem da se osećam kao da će nešto veliko da se desi. Ali ništa. Zamalo, ali se na kraju ništa ne desi, šta god da je. Možda se i desilo, ali mi je promaklo kao što neki trenutak promakne sportskom snimatelju.

Ležeći u krevetu, razmišljajući o ovom iskustvu, zbunjen i iscrpljen zaspim 20000 milja ispod mora.

Vipasana meditacija dan 5

Prvi poziv za buđenje. Drugi poziv za buđenje. Razmišljajući o sinoćnjem iskustvu, odlučim da tokom prve meditacione sesije dana odradim dva sata jake odlučnosti. Ali će mi trebati još jedan jastuk. Sati je 4:30, jaka kiša napolju i sunce još uvek nije izašlo. Sedeći pouzdano na tri jastuka, počnem da meditiram, posmatrajući pulsacije, peckajuće senzacije i lagan pritisak na različitim delovima tela.

Nakon možda 45 minuta, intenzivan bol se manifestuje u kolenima, zglobovima i leđima.

Petnaest minuta kasnije, bol postane nepodnošljiv.

Pet minuta kasnije, dođem do realizacije da jastuci ne sprečavaju otvaranje kapija pakla već ga samo odlažu.

Bože imaj milosti na moje telo.

Pet minuta kasnije, sedi mirno. Ne moram da sedim mirno, ovo nije obavezna grupna meditacija. Doneo si odluku da sediš mirno dva sata. Ostani dosledan sebi. Sedi mirno.

Pomozi mi Bože.

Minuti kasnije, donji deo tela otrne, osećam se kao da mi gornji deo tela lebdi. Nastavim da posmatram svoje telo, deo po deo.

U 6:30 se meditacija završi. Zvuk snažne kiše dolazi spolja. Vreme se zaustavi. Otvaram oči. Ne mogu da pomerim noge. Kako svi krenu na doručak, dvorana za meditaciju se isprazni. Kako polako počnem da otpetljavam noge koristeći svoje ruke, počnem da povraćam osećaj u donjem telu. Minuti prođu pre nego što pokušam da ustanem. Ustanem sa osećajem kao da mi je hiljadu iglica unutar tela. Polako krenem da hodam ka spoljnom prostoru za šetanje. Usred jake kiše, počnem da hodam u krug oko prostora. Kako počnem da hodam, električne senzacije počnu da se talasaju kroz moje telo, mišići počnu da mi se nehotično trzaju i telo počne da mi se neprestano trese. Hodajući nestabilno kroz jaku kišu kao da sam pijan, električne munje počnu da mi prolaze kroz telo. Kako prilazim kraju kruga, nešto mi kaže da ne idem u kafeteriju već u moju sobu. Uđem u sobu, kleknem na krevet. A onda se dogodi nešto što nikada neću zaboraviti.

Okeani postaše uznemireni kao nikad pre, kiše počoše da liju snažnije nego ikada, reke počoše da teku brzo kao što to rade jednom u veku. Šta se dešava? Oluja je postajala sve jača. I jača i jača. A onda je odjednom sve postalo jedno. Zamrznuti trenutak jedinstva. Granice su nestale. Sve je bilo jedno. Sve je bilo Bog. Sve je Bog. Lica moje ćerke Hejli i učitelja gospodina Goenke i Teuna Zuiderenta se ispred mene pojaviše, a onda nebo progovori, “U redu je sine moj. U redu je.” Ljubav je prožimala kroz sve. Nepodnošljivo dobra ljubav. Ako raj postoji, ovako mora da je kada si u njemu. Kako je naizgled beskonačan trenutak tišine usred oluje dolazio pri kraju, nastavio sam da glasno plačem iz dna svoje duše lijući svoje poslednje suze na krevet.

Prostor za šetanje © Darjan Hudournik

Prostor za šetanje © Darjan Hudournik

Kada je oluji dugoj 300000 milisekundi došao kraj, oporavio sam se i otišao na doručak. Šta se upravo dogodilo? Nespreman da razgovaram i delim ovo iskustvo, odlučio sam da ga za dan zadržim za sebe i ne razgovaram sa učiteljem o tome. Ostatak dana je bio uobičajen sa jednim izuzetkom.

Pre nego što je kurs počeo, moj cimer i ja smo se dogovorili da termostat držimo na između 18°C i 20°C. I ovaj dogovor je bio poštovan. Kada se zadnja sesija meditacije u danu završila, otišao sam u sobu, pripremio se za spavanje i taman pre nego što sam legao u krevet, bacio sam pogled na termostat. Bio je podešen na 25°C. Podigao mi se pritisak. “Sneaky Russian!” On zapravo izgleda kao jedan od onih fudbalera koji pe nevaju tokom himne već samo stoje tu sa ozbiljnim i intenzivnim pogledom na licu, a onda čine opasne klizeće startove nad drugim igračima tokom utakmice. Pokazao bi ja njemu!

Ne želim da mu prigovorim jer bih onda prekršio zavet tišine. Ako prosto smanjim termostat na 20°C, onda reagujem, a Vipasana kaže da to ne bih trebao da radim. Šta me je navelo da se prijavim na ovaj kurs Vipasane?! Ako smanjim termostat na 20°C, možda će momku stvarno biti hladno i teško. Ako ostavim na 25°C, ne želim ni da pomislim šta bi se sa mnom desilo kada bi ga ostavio na 25°C tokom noći. Šta je učinio?! Kako je smeo da me dovede u ovu tešku situaciju?! Danas sam već jednom prošao kroz pakao, a on želi da ponovo prolazim kroz pakao tokom noći?!

Smanjim termostat na 20°C i počnem da gledam u termostat i razmišljam, “Možda je Bog progovorio kroz njega i učinio to da cimer nesvesno podesi termostat na 25°C kako bi ja mogao da prevazićem svoju neugodnost spavanja u sobi sa temperaturom od 25°C sada kada sam naučio meditacionu tehniku Vipasane. Možda je lekcija. Ako ne podignem termostat nazad na 25°C, neću naučiti lekciju. Ako ne podignem termostat nazad na 25°C, onda stvaram konflikt. Ako ne podignem termostat nazad na 25°C, možda će se momak napatiti.” Ne, ne, ne, ne, ne, ne! Nije lekcija! Ne stvaram konflikt! Patiće, zajedno sa mnom, ako ostavim na 25°C! Podigao sam termostat nazad na 25°C, popio dve čaše vode i pripremio se za toplotni udar. Ugasim svetla. Minuti kasnije, dok tonem u san, čujem kako moj cimer uđe u sobu, spremi za spavanje i legne u krevet. Ugasi svetla.

Nekoliko sati kasnije u Bog zna kojem satu tokom noći, probudim se kompletno znojav sa oštrom glavoboljom. Paklena vrućina u sobi. Ustanem što sporije moguće kako ne bih previše potresao glavu, umijem se hladnom vodom i popijem nekoliko čaša vode misleći, “Ne zanima me šta bilo ko kaže, znam da i on, kao i ja, trenutno pati. Kako neko ne bi patio spavajući u zatvorenoj sobi sa 25°C?” Pogledam cimera, a on skroz otkriven spava, muči se s onim ćebetom. Što nam je ovo trebalo? Vratim se nazad u krevet nedirajući termostat.

Vipasana meditacija dan 6

U 12:00, otišao sam na opcionalnu privatnu konsultaciju sa učiteljem.

“Šta se sa mnom juče desilo?”, upitah ja učitelja.

Dragi učitelj reče, “Zvuči kao oluja. Zamisli da si unutar sebe imao veliki, kruti kamen. Godinama ili decenijama nikome pa čak ni sebi nisi dopuštao da mu se približi. Kako si danima meditirao, voda je krenula da ulazi u kamen i da malo po malo pravi pukotine. Kako je kamen sve više i više pucao, postajao je sve mekši i mekši dok se na kraju konačno nije rasparčao i ispario. Sada nakon što je oluja prošla, računaj da si se oslobodio nečega velikog što ti je godinama ili decenijama stvaralo bedu i patnju. Čestitam!”

“Ako bih želeo da naučim da hodam po vatri, da li bih to mogao da postignem koristeći Vipasanu?”, upitah radoznalo.

Dragi učitelj reče, “Hodanje po vatri je ekstremna situacija u kojoj se najverovatnije nikada nećeš naći. Međutim, ako se nekim slučajem ipak nađeš u takvoj situaciji, onda, da, možeš to da postigneš koristeći Vipasanu.”

Vratio sam se nazad u sobu za kratak odmor. Bacim pogled na termostat. Sada je bio podešen na 20°C i takav ostao do kraja kursa. Legao sam i taman pre nego što sam zatvorio oči, ugledam 400 miliona godina starog “daddy long legs” pauka na suprotnom zidu odmah pored cimerovog kreveta. Šta on radi ovde u baš ovo vreme na baš ovom mestu? Zašto je ovde? Šta će cimer da uradi kada ga vidi pozicioniranim metar od njegovog naslona za glavu? Šta ako pređe na moju stranu sobe? Obojica smo uzeli zakletvu da ćemo tokom kursa poštovati pet pravila od kojih jedno sledi da se suzdržavamo od ubijanja bilo kojeg bića. Odremam nakratko. Zvuk gonga me probudi ukazujući na predstojeću sesiju meditacije. Otvorim oči i pogledam suprotni zid. Nije se pomerio.

Ostatak dana je bio posao kao i obično. Meditirao sam bez susreta s nekim jakim fizičkim senzacijama, jednostavno skenirajući i posmatrajući blage pulsacije širom tela.

Vipasana meditacija dan 7

U 3:55, déjà vu. Hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije u 4:00, déjà vu. Gde je “daddy long legs” otišao? Uđem u kupatilo i vidim ga kako se šeta po podu kabine za tuš. Pažljivo završim svoj posao u kupatilu i odem do dvorane za meditaciju. Ima nešto posebno u meditiranju tik pre izlaska sunca. To se treba iskusiti, ne može se čitati.

Doručak je bio veoma ukusan. Zahvalnost Bogu.

U 9:00 se meditacija nastavi. Počnem da skeniram i posmatram različite delove tela, deo po deo. Sve ide dobro. Blage pulsacije se pojavljuju širom tela. Posao kao i obično. A onda odjednom, od nikuda, manifestuje se bol. Kao jako zategnuti kanap vezan oko srca koji prolazi kroz torso i spušta se niz levu stranu kičmene moždine. Aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Sedi mirno i samo posmatraj. Aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Nastavim da meditiram, skenirajući telo, posmatrajući manifestovani bol i pokušavajući da ostanem ravnodušan bez da stvaram averziju prema bolu. Jako zategnuti kanap još uvek nije pokazivao nikakve znakove popuštanja u ostatku dana. Idemo dalje!

Vipasana meditacija dan 8

Željan da se suočim sa jako zategnutim kanapom, odlučim da odradim još dva sata jake odlučnosti. U 4:30, meditacija počne. Jako zategnuti kanap, kao Kezalo, polako počne da prikazuje svoje boje. Pola sata kasnije, manifestuje se u potpunosti. Sa svakim udahom izaziva oštar, prodoran bol oko srca i niz kičmene moždine. Sedi mirno i samo posmatraj.

Otprilike pola sata kasnije, vezan za klupu, ne popuštajući, nastavljam da veslam dok nemilosrdni komandant galije nanosi prodorne udarce na moju kičmenu moždinu. Hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije, dok manični robovlasnik brutalno nanosi udarac za udarcem na moja gola leđa, držim se mirno, ne popuštajući. Boreći se sa svom svojom moći, skoro se sruših od olakšanja kada čuh gospodina Goenku kako peva, ukazujući na kraj meditacije.

Trebalo mi je nekoliko minuta da se otpetljam i povratim kontrolu nad donjim delom tela. Odem na krug. Blaga oluja se dogodila kako sam završio krug i krenuo na doručak. U ostatku dana, jako zategnuti kanap nije pokazivao nikakve znakove popuštanja.

Vipasana meditacija dan 9

U 14:30 počne druga grupna meditacija dana. Bez ikakvih znakova popuštanja od strane jako zategnutog kanapa, nastavim da ravnodušno posmatram telo bez ikakvih očekivanja.

Ali onda, gle čuda! Oslabio je! Nije više zategnut, sada pulsira. Svakog sata postajao je slabiji i slabiji i pulsirao sve više i više dok konačno nije počeo da puca, ključa i isparava u večnu prazninu. Uraaaaaaaaa! Vidi šta sam stvorio! Stvorio sam vatru! Stvorio sam vatru! Mmmmmm!

Vipasana meditacija dan 10

Nakon dobrog noćnog odmora, probudio sam se nov čovek. Lišen kanapa koji je pukao i ispario, osećajući se vitalno i rezonirajući na novom nivou svesti, odsedeo sam meditacione sesije poslednjeg dana i završio kurs. Zahvalan Bogu za iskustvo koje mi je promenilo život i priliku da prisustvujem ovom kursu u bajkovitoj atmosferi na platou Pokljuka u Sloveniji, donirao sam koliko mogu.

Hotel Center Pokljuka © Simon Benkič

Hotel Center Pokljuka © Simon Benkič

Ovaj članak posvećen je volonterima 10-dnevnog kursa Vipasana meditacije održan 22. aprila, 2017. godine i Darjanu Hudourniku – mom novom prijatelju i cimeru sa kursa.