Šta su vlakna i kakve sve praktične funkcije imaju?

Vlakna su kao saobraćajci © skypistudio

Vlakna su kao saobraćajci © skypistudio

Vlakna su vrsta nesvarljivih ugljenih hidrata koja su veoma važna sa naše opšte zdravlje, za zdravlje našeg debelog creva i nalaze se isključivo samo u voću i povrću. Vlakna imaju brojne praktične funkcije o kojima ćemo razgovarati u ovom članku.

Vlakna usporavaju brzinu pražnjenja hrane iz stomaka u tanko crevo

Kada pojedemo hranu, ona se prvo izvari, pa pretvori u energiju i zatim šalje u naše krvne sudove. Ta energija ima još dva popularna naziva, a to su glukoza i krvni šećer.

Sada zamislimo jednu zgradu i unutar te zgrade zamislimo da su naši krvni sudovi hodnici, a da su ćelije naših mišića stanovi. Kada pojedemo hranu, u hodnicima se pojavi energija, ali kako ta energija može da uđe u stanove kada su vrata zatvorena? Neko mora da otvori vrata.

Taj posao radi insulin. Insulin, kojeg proizvodi pankreas, zamislimo kao agente koji trče po hodniku i otvaraju vrata stanova govoreći „Energija u hodniku! Navali narode!“ Vrata se otvaraju i tako energija ulazi u ćelije naših mišića, mozga, jetre i ostalih organa. To je način na koji telo funkcioniše kada sve uključujući pankreas i insulin radi kako treba.

Vrata mišićnih ćelija unutar krvnih sudova © Mopic

Vrata mišićnih ćelija unutar krvnih sudova © Mopic

Šta se dešava kada stvari ne funkcionišu normalno?

Jedan problem nastaje kada se previše energije prebrzo nađe u hodnicima, a pankreas ne može da kreira dovoljno insulin agenata za otvaranje vrata stanova. To se zove dijabetes tip 1 koji čini manje od 5 do 10 posto svih slučajeva dijabetesa.

Drugi problem nastaje kada masti, zamislimo ih kao neko smeće, blokiraju insulin agentima da dođu do kvake i otvore vrata. To se zove dijabetes tip 2 za koji je dokazano da se u mnogim slučajevima može izlečiti.

U oba slučaja, značajna količina energije ne može da dospe do naših mišića, a pošto ta energija ne sme da se predugo zadržava u našim krvnim sudovima, telo daje signal da se jedan deo energije pretvori u masti, a drugi deo izbacu kroz urin. Ovo znači da značajni deo energije hrane koju smo pojeli ne dospeva do naših ćelija, već samo prolazi kroz nas i zatim odlazi izvan tela.

Masti su smeće koje insulinu blokira pristup mišićnim ćelijama © Gudella

Masti su smeće koje insulinu blokira pristup mišićnim ćelijama © Gudella

Namirnice životinjskog porekla sadrže veliku količinu masti, a ne sadrže vlakna. Rafinisane namirnice biljnog porekla sadrže gotovo nimalo vlakna, a vlakna usporavaju brzinu pražnjenja hrane iz stomaka u tanko crevo. Zamislimo vlakna kao saobraćajce koji regulišu protok hrane iz našeg stomaka do našeg tankog creva. Gde se vlakna nalaze? Nalaze se u celovitom voću i povrću i šećer koji se nalazi u celovitom voću i povrću je povezan sa vlaknima koja regulišu protok energije iz stomaka do tankog creva u naše krvne sudove.

Vlakna se vezuju za holesterol i time smanjuju količinu holesterola u telu

Vlakna se vezuju za holesterol i zatim izbacuju iz tela. Zamislimo vlakna kao policajce koji hapse i zatim izbacuju holesterol iz našeg tela.

Holesterol možemo da unesemo samo ako jedemo hranu životinjskog porekla, a vlakna možemo da unesemo samo ako jedemo voće i povrće.

Vlakna su kao policajci koji hapse bandite u tvom telu © natashin

Vlakna su kao policajci koji hapse bandite u tvom telu © natashin

Vlakna se vezuju za teške metale unutar tela

Vlakna se vezuju za teške metale poput žive, olova, kadmijuma i arsena, zatim izbacuju iz tela i time sprečavaju apsorbciju teških metala. Kako se ovi teški metali pojavljuju unutar tela? Kroz vazduh koji udišemo, kroz vodu koju pijemo i kroz hranu koju jedemo.

Vlakna se vezuju za vodu i time pokreću creva

Kada jedemo ishranu koja sadrži beznačajno malo ili nimalo vlakna onda se otpadni materijal duže vreme zadržava u našem debelom crevu, truli, fermentira i zatim uzrokuje proizvodnju metana i ostalih stvari koje su štetne po zdravlju našeg debelog creva.

Kada jedemo ishranu koja je bogata vlaknima, ta vlakna se vezuju za vodu i time doprinose povećanju količine otpadnog materijala koji se nalazi u debelom crevu. Kada količina dostigne određenu veličinu ona tada okida senzore u debelom crevu koji pokreću creva i naučni termin za pokretanje creva je peristaltika. Dakle, ishrana bogata vlaknima doprinosi tome da redovno kakimo.

Vlakna su glavna hrana za našu crevnu floru

Crevna flora su dobre bakterije koje se nalaze u našem debelom crevu i koje, za razliku od našeg digestivnog trakta, mogu da vare vlakna. Kao sporedni proizvod varenja dobijaju se kratkolančane masne kiseline poput butirata koji su glavna hrana naših epitelnih ćelija unutar debelog creva, što još jednom glasno govori da su vlakna veoma važna za naše debelo crevo.

Navijam za vlakna © MikeMihnevich

Navijam za vlakna © MikeMihnevich

Ja navijam za vlakna. Za koga ti navijaš?

Like it?
  •  
  • 95

Ovaj članak je takođe dostupan na: en