San o električnoj ženi

Nikola Tesla @ Lukaves

Nikola Tesla @ Lukaves

San o električnoj ženi, ljubavna priča o najvećem naučniku svih vremena, je predstava u dva čina inspirisana životom Nikole Tesle i napisana od strane Džok Dabldeja. Scenski tekst koji se nalazi ispod je odlomak iz predstave i preuzet je uz odobrenje autora, a likovi Mladog Nikole, Nikole i Ane su inspirisani odgovarajućim istorijskim ličnostima. Koje pozorište će prvo prikazati ovu predstavu?

 Eliminisao je ljubav iz svog života; eliminisao je žene čak i iz svojih misli.

Džon Džozef O Nil, Nenadmašni genije: Život Nikole Tesle (1944)

LIKOVI

(Po redosledu pojavljivanja)

NIKOLA – Nikola Tesla, gospodar univerzuma. 45.

ANA – Prva ljubav Nikole Tesle. 17.

MLADI NIKOLA – Nikola Tesla kao mladić. 18.

II ČIN

(predstavu prevela sa engleskog na srpski: Bojana Miljković)

1. SCENA – Livada na periferiji Smiljana, Austrougarsko carstvo

(Top na praznu scenu. Nikola ulazi momentalno i korača scenom.)

NIKOLA
Sanjar sanja ženu koju nikada nije sreo u stvarnom životu. Zašto ignoriše mnoge žene iz stvarnog života koje je upoznao? Frensis Evelin Grevil, groficu od Vorvika; Milku Trninu, opersku pevačicu; Elsi Ferguson, „Aristokratkinju ekrana“; Princezu Elizabetu Vilmu-Ljvovu Parlagi, slikarku, jedinu slikarku kojoj je pozirao za portret; Mej Klajn, autorku „Principa ptičjeg leta“; Anu Morgan, ćerku finansijera Džej Pi Morgana, njegovog vernog zaštitnika i prijatelja. Bilo koja od ovih inteligentnih, lepih, interesantnih žena bi mogla boraviti u njegovom snu. Ali umesto toga, on sanja o plavokosoj pozorišnoj glumici koju nikada nije sreo. Naravno, nijedna od ovih žena, pravih ili izmišljenih, ne bi nikada mogla da se poredi sa Anom . . .

(Ana, eterična brineta, 17, ulazi. Svetla se napola gase na Nikoli. Ana luta po livadi, po delimično oblačnom danu, na periferiji Smiljana.)

Smiljan @ xbrchx

Smiljan @ xbrchx

ANA
(Samoj sebi)
Zemlja deli nebo na dvoje. Ili nebo deli zemlju na dvoje? Hm. . . . Šta je jače, zemlja ili nebo? Prvo je gusto, zbijeno, ali nebo drži ovu tvrdu, tešku loptu bez ikakvog vidnog napora! . . . . Kako žuta sunčeva svetlost proizvodi zelenu travu? A kada se travi uskrati sunčeva svetlost, zašto postane žuta kao sunce?! . . . Trebalo bi da postoji knjiga u kojoj su nabrojane misterije i mogući odgovori na njih. Hmm. . . . Da li ptica peva bez razmišljanja, ili zna svoju melodiju? Da li je ptica uzvišenija od čoveka? Ptice pevaju i lete i prave gnezda. . . a ljudi sede u školi i gledaju kroz prozor i povremeno im je dozvoljeno da izađu napolje i skaču po bari. Ko je pametniji? Žaba ili čovek? Žaba je zadovoljna u bari, ali dečak je uništava pljuskajući po njoj iznova i iznova, a zatim želi da je nije uništio, a devojčica pokušava da vidi svoj odraz u bari ali vidi samo blato.

(Mladi Nikola ulazi u lovačkoj odeći i sakriva se iza drveta pre nego što ga Ana ugleda.)

ANA (NASTAVAK)
Sastaviću pesmu pod naslovom, „Nijanse dana.“ Sve ptice će biti u njoj, i oblaci i žabe i . . . Sve što je istinito će biti u njoj.
(Pročišćavajući grlo)
Drvo . . .
(Sležući ramenima)
To je istinito! „Drvo.“ Eto ga!!
(Nastavljajući)
Drvo . . . stoji — Ali kako možemo da kažemo da stoji? Čovek stoji, da. Ali drvo . . . moramo da kažemo pruža svoje korenje duboko u zemlju i pruža se gore u nebo. Stoga: Drvo se, tiho — za razliku od bučnog čoveka — pruža nadole u vlažnu zemlju i nagore u . . . Naravno, pružanje nagore i nadole je svesna stvar. Čovečanstvo svesno poseže za zvezdama, nastoji da peva note sa papira, svesno, ali u tom nastojanju često ne uspeva. Drvo ne može da ne uspe. Rasti, postojati, nije svesni napor. Ptica ne može da ne uspe. Njen let je uvek savršen, na svim mogućim vetrovima i svim mogućim danima —

(Ona primećuje čizmu Mladog Nikole, delimično sakrivenu iza drveta.)

ANA (NASTAVAK)
Stopalo! A ipak, ne možemo reći da je stopalo! To je čizma! Lovačka čizma! Mi prosto pretpostavljamo da je stopalo unutar ove lovačke čizme, a pretpostavka nas neće dovesti bliže istini.

(Mladi Nikola se pojavljuje i klanja se.)

MLADI NIKOLA
Dobar dan.

ANA
Dobar dan.

MLADI NIKOLA
Danas je lep dan.

ANA
Zaista jeste. A šta mladić poput Vas radi na ovoj zelenoj livadi, daleko od grada, po ovako lepom danu?

MLADI NIKOLA
Sluša kako jedna devojka sastavlja pesmu.

ANA
Oh. Niste došli da lovite?

MLADI NIKOLA
Ne. Zapravo, izbegavam regrutaciju danas.

ANA
Ahh.

MLADI NIKOLA
Sramota me je da to kažem. Moja porodica nije zadovoljna mojom odlukom. Ali ja smatram da je to neophodno, iz razloga koji su predugački za objašnjavanje. Tako da se danas trudim da ličim na lovca, za slučaj da me neko zaustavi na putu do Tomingaja.

ANA
Blizu Gračca?

MLADI NIKOLA
Da.

ANA
Ššš! . . . Vi ste u opasnosti!

MLADI NIKOLA
Ne volim ubijanje, niti želim da budem ubijen, iz razloga koji su verovatno jasni. Želim da radim velike stvari!

ANA
Da pogodim. U arhitekturi? . . . Filozofiji? . . . Umetnosti?

MLADI NIKOLA
Volim sve te predmete. Ali ja sam nariočito zainteresovan za —

ANA
Nemojte mi reći! . . . Da vidimo: Imate oči koje ukazuju na neizmernu inteligenciju —

MLADI NIKOLA
Ne mogu biti neizmerno inteligentan jer sam još uvek mlad.

ANA
Ah, ali Vaše oči nisu mlade. Moja majka kaže da imam naročit dar — da mogu da vidim šta su ljudi u samoj svojoj suštini. Ja ću proreći vašu pravu prirodu, gospodine.

MLADI NIKOLA
Niko to nikada nije uradio!

ANA
Onda je ovo poseban dan za Vas. . . . Prvo, primećujem da ste najbolje obučen lovac koga sam ikada videla. Besprekorno! Čak Vam je i puška čista!

MLADI NIKOLA
Prilično sam temeljan kada su u pitanju moje navike.

ANA
Mislim da Vaše lovačko odelo, koje možemo da vidimo na Vašoj spoljašnjosti, govori savršenu istinu o Vašoj unutrašnjosti, o Vašoj duši. Vi ste veoma čisti iznutra, gospodine. Verujem u to. Prečišćeni. Tekstura Vaše duše je kao nova lanena tkanina. I sa Vašom lanenom dušom, Vašom iskričavom i prefinjenom ličnošću, Vi idete u svet tražeći nešto — nešto. Šta je to što tražite, gospodine?

MLADI NIKOLA
Teško je objasniti . . .

ANA
Nešto iskonsko. . .

MLADI NIKOLA
Da . . .

ANA
Možda — veću tkaninu od koje smo skrojeni?

MLADI NIKOLA
Da. Da! Tkaninu! Tkaninu! Tačno tako! Tkaninu univerzuma! To je ono što tražim. Vaša majka je bila u pravu!

ANA
Vi ste prirodni filozof. Aristotel Austrougarskog carstva.

MLADI NIKOLA
Ha ha ha, samo tragač u prostranom svetu.

ANA
Mmhmm . . .

MLADI NIKOLA
Skromno se nadam da ću jednog dana imati zvanje „inženjera“. Pored traženja, želim da izgradim svoj sopstveni svet u okviru većeg sveta. Tako je uzbudljivo —

(Ana miriše vazduh.)

ANA
Oluja dolazi. Trebalo bi da idete, dobri gospodine. Ne želite da se Vaša divna odeća skvasi.

MLADI NIKOLA
(Razočarano)
Pa . . .

ANA
Da li mislite da je svet oduvek imao munje?

MLADI NIKOLA
Da!

ANA
A sneg?

MLADI NIKOLA
Hm . . . moguće. Volite li sneg?

ANA
Oduvek sam se pitala da li je to ushićenje za kišnu kap da postane snežna pahulja.

MLADI NIKOLA
To je vrlo —

ANA
Da se iznenada kristališe. Da li ste se ikada to pitali, gospodine?

MLADI NIKOLA
Hm, pa —

ANA
Često se pitam da li sneg pamti svoj život u vidu kiše. I pitam se da li kiša pamti svoj život pre oblaka . . . kada je bila u okeanu ili rekama, ili plutala u jezeru. Pitam se da li cveću mnogo smeta sneg, pogotovo kada se njegove delikatne latice tek pojave. Da li cveće ima naziv za sneg? Da li sneg ima ukus koji se dopada cveću? Da cvet može da napiše pesmu o snegu, šta bi napisao?

MLADI NIKOLA
Staviti olovku cvetu u ruke —

ANA
Upravo tako.

MLADI NIKOLA
Ne znam mnogo mladih ljudi koje zanima svet. Većina mladih ljudi koje znam su siledžije i ne mare za znanje. To je razlog zbog koga sam izabrao da izbegnem rat, jer siledžije porastu i postanu vođe, a onda nas vode niz liticu. . .

ANA
Želim da napišem knjigu pitanja, a kada završim, ja ću na njih odgovoriti, jer niko drugi ne može.

MLADI NIKOLA
Ha ha, dobro. I ja imam pitanja.

ANA
Kao?

MLADI NIKOLA
Zašto smo napravili oružje pre nego što smo napravili leteće mašine?

ANA
Ha ha.

MLADI NIKOLA
Kada napravimo leteće mašine, da li ćemo ikada poželeti ponovo da hodamo, ili ćemo samo želeti da lebdimo i lebdimo, zauvek? Da li su mehanička krila odgovor na zagonetku ljudskog letenja, ili su plovila na nebu odgovor?

ANA
Ljudi i žene lete na krilima kao anđeli! Jedrenjaci u okeanima vazduha! . . . Mislim da smo Vi i ja kao vukovi na periferiji sela. A tamo kod kuće, naši prijatelji i porodica sede šćućureni kao ovce, čekajući naše očnjake!

MLADI NIKOLA
Ja dugo neću biti kod kuće.

ANA
Ne bih pojela svoju sestru. Previše je mlada — i previše ljupka! Ljupkija od mene.

MLADI NIKOLA
Vi ste veoma lepi.

ANA
Jeste li sigurni?

MLADI NIKOLA
Mislim da jesam. Da. Siguran sam.

ANA
(Iskreno)
Pitala sam se to. Ne postoji način da se otkrije da li je neko lep. To je jedino pitanje na koje čovek ne može odgovoriti sam.

MLADI NIKOLA
Osećam se kao da sanjam, što upoznajem tako lepu ženu.

ANA
Ja nisam žena, još uvek. . . .
„Moja suknja jošte drema, /
Oko toga sumnje nema . . .“
Pesma, moja.

MLADI NIKOLA
Ne znam šta ti to znači, da ti suknja drema?

ANA
Drema kao cvet koji se još nije otvorio.

MLADI NIKOLA
O. Mislim da ste dosta dobro procvetali! Ali šta god da ste, cvet ili žena, ja sam zaljubljen u Vas.

ANA
Ne, ne, ne! Ja ništa ne radim osim što čitam knjige! I spavam! Ja sam ništa! Niko!

MLADI NIKOLA
Mislim da knjige čine da budete neko. Ja sam pročitao stotine knjiga.

ANA
Stotine . . . !

MLADI NIKOLA
Da. Tužan sam jer ima previše knjiga da bih stigao da ih pročitam za jedan život. Ali samo nekoliko knjiga je doprlo do moje duše. . .

ANA
Da. I do moje.

(Pauza dok posmatraju jedno drugo.)

MLADI NIKOLA
Želeo bih da se predstavim. Zovem se —

ANA
Ne, ne, ne, ne! NE IZGOVARAJTE VAŠE IME!!

MLADI NIKOLA
Šta?

ANA
Ime je zatvor za dušu!

MLADI NIKOLA
Oh. Ali —

ANA
Ne!

MLADI NIKOLA
Ali — ja sam zaljubljen u Vas.

ANA
To je nemoguće! Samo drvo ili ptica ili žaba bi mogli da budu zaljubljeni u mene. Jeste li Vi drvo? Drvo može da vidi iza horizonta —

MLADI NIKOLA
Ja želim da vidim iza horizonta. . .

ANA
A ptica —

MLADI NIKOLA
Može da leti —

ANA
Naravno. Ali još bolje, ptica može da peva. Da li Vi pevate kao ptica, gospodine?

MLADI NIKOLA
Veoma dobro oponašam žabu.

ANA
Postoji li pesma koja izlazi iz Vaših grudi, tako lepa da čitava priroda bude hipnotisana? Ne govorimo o kreketanju žabe, gospodine. Govorimo o melodiji ornitološkog porekla, melodiji neukrotivoj, radosnoj, slobodnoj, brzoj, jedinstveno Vašoj, jedinstveno uzbudljivoj. Imate li Vi takvu pesmu, gospodine? Hoćete li mi je otpevati?

MLADI NIKOLA
(Pevušeći melodiju u molu)
Mm, mmm mmm mmm. mmm mmm mmm mmm mmm . . .

ANA
Pevušenje nije pevanje.

MLADI NIKOLA
(Pevajući melodiju)
Laaa, laaa laaaa laaa, laaa laaa laaa laaa . . .

ANA
Nova vrsta ptice, možda? Lovac-vrabac, da ga tako nazovemo?

MLADI NIKOLA
Ja —

(Ana trči prema kulisama.)

MLADI NIKOLA (NASTAVAK)
Gde ćete?

ANA
Moram da letim! Vi ste divna ptica, i prihvatljivo ljudsko biće, ali ja moram da idem kući!

(Ana izlazi.)

MLADI NIKOLA
Čekajte!! Kako se zovete?

(Ana ponovo ulazi.)

ANA
Ako Vam kažem svoje ime, dobri gospodine, hoćete li obećati da ga nećete zvati?

MLADI NIKOLA
Ja —

ANA
Da ga nikad nećete izgovoriti naglas?

MLADI NIKOLA
Ja —

ANA
Nikada!

MLADI NIKOLA
Obećavam! Obećavam!

(Ana dolazi do njega, penje se na vrhove prstiju, i šapuće mu na uvo.)

MLADI NIKOLA (NASTAVAK)
Da li da i ja šapnem svoje ime Vama na uvo?

ANA
Pa, sa jedne strane, postojalo bi prijatno osećanje ravnoteže — pošto bismo onda oboje imali šapat u uhu. Ali sa druge strane, šta ako ja budem zvala Vaše ime u snu, jedne noći, i svi u selu budu čuli?

MLADI NIKOLA
Niko neće čuti osim mene, jer sam ja uvek do kasno budan i čitam, dok svi drugi spavaju. A ako budu čuli, možete jednostavno reći „To je bio samo san!“

ANA
Moj ili njihov?

MLADI NIKOLA
Svejedno!

ANA
Onda dobro, gospodine, možete mi reći tiho svoje ime na uvo — ali vrlo vrlo tiho, tako da čak ni ptice ne čuju. Čak ni trava koja se povija ne sme da zna.

(Mladi Nikola šapuće Ani na uvo.)

ANA (NASTAVAK)
Zarobljeni smo, dobri gospodine. Znate li?

(Ana mu pošalje brzo poljubac i otrči sa scene. Svetla se dopola gase na zamišljenom mladom Nikoli. Svetla se u potpunosti pale na Nikoli.)

Električna iskra @ Manudnt

Električna iskra @ Manudnt

NIKOLA
(Publici)
Udala se za drugog. . . . Čuvao sam njeno ime kao tajnu mnogo godina, čak i od sebe.

(Svetla u potpunosti blede na mladom Nikoli, koji izlazi baš pre nego što padne mrak. Ana ponovo ulazi.)

ANA
(Ulazeći)
Nikola, žao mi je.

NIKOLA
I meni je žao.

ANA
Nećete izgovoriti moje ime?

NIKOLA
Zaboravio sam ga.

ANA
Nikad se niste udaljavali iz mojih misli. Ali Vi ste otišli na fakultet. Nisam znala —

NIKOLA
Da li ću se vratiti?

ANA
Niste mi pisali!

NIKOLA
Nisam želeo da pokvarim savršenstvo tog dana.

ANA
Pismo bi ga pokvarilo?!

NIKOLA
Tako sam mislio.

ANA
Planirali ste da se vratite? Meni?

NIKOLA
Da.

ANA
Da sam samo znala! Nisam znala — čak ni da li ste živi!

(Duga pauza.)

ANA (NASTAVAK)
Nikola, nisam htela da Vas rastužim. Hoćete li da se pretvaramo, na trenutak, da smo još uvek mladi? Da smo tamo na livadi, tog dana, na periferiji Smiljana?

NIKOLA
Mislim da to nije pametno.

ANA
Zato što ste — ljuti?

NIKOLA
Zato što sam stariji. Ne želim da se pretvaram. To je bilo davno. . . . A ovo je samo san. Ja imam 45 godina, a Vi 17.

ANA
Nisam se toga setila! Ahhh, razumem. Čiji je to san? Vaš ili moj?

NIKOLA
Moj, mislim.

ANA
Nećete da me poljubite — čak ni u Vašem sopstvenom snu?

(Pauza.)

ANA (NASTAVAK)
Ha ha, veoma ste disciplinovani. Ali takvi su naučnici, zar ne?

(Prilazi mu.)

ANA (NASTAVAK)
A ako jednostavno dođem u Vaše naručje? . . .

(Polako se ugura u njegovo naručje.)

ANA (NASTAVAK)
(Sleže ramenima)
Sanjar me tera. . . .
(Šapućući)
Je li strašno držati me u naručju, Nikola? Da li se čini kao da se pretvaramo?

(Duga pauza dok drže jedno drugo. Nikola ne odgovara.)

ANA (NASTAVAK)
Vidite li ptice? Vrane?

NIKOLA
Ne.

ANA
Sve te vrane? Ne vidite ih?

(Nikola trese glavom.)

ANA (NASTAVAK)
One lete! lete!

NIKOLA
Ja . . . klizim . . .

ANA
Klizite? Poljubite me brzo!

NIKOLA
Osećam potrebu za kiseonikom. Ne mogu da dišem . . .

ANA
Moramo se poljubiti, Nikola! Požurite! Možda se više nikada ne sretnemo! Čak ni u snu! Poljubite me!! Poljubite me!!

(Pre nego što bi uspeli da se poljube, nevidljive sile odvlače nju i Nikolu jedno od drugog.)

ANA (NASTAVAK)
Previše je maglovito, Nikola! Ne vidim Vas ! . . . Nikola! . . . Zovite moje ime! . . . Znam da niste zaboravili!!

(Trenutak.)

NIKOLA
(Naposletku)
Ana! . . . Ana! . . . Ana! . . . Ana! . . .

(Fade out top polako na Nikolu koji doziva.)

Ovaj članak je takođe dostupan na: en