Koja je razlika između biljnog i životinjskog proteina?

Konj @ kwadrat70

Konj @ kwadrat70

Životinje poput konja, slona i nosoroga se hrane isključivo biljkama i svu svoju ogromnu snagu dobijaju napajujući se isključivo biljnim proteinom. Da li i ljudi mogu da se hrane biljnim proteinom i šta je uopšte protein?

Protein je makronutrijent koji je potreban za izgradnju mišića i održavanja telesne mase. Sastoji se od 22 aminokiseline od kojih su devet esencijalne aminokiseline. Aminokiseline zamisli kao slova alfabeta, a protein zamisli kao reči. Ljudsko telo koristi alfabet od 22 slova za kreiranje reči.

Aminokiseline su kao slova, a proteini kao reči © halfpoint

Aminokiseline su kao slova, a proteini kao reči © halfpoint

Šta su esencijalne aminokiseline?

Esencijalne aminokiseline su aminokiseline koje tvoje telo ne može da sintetiše i radi toga moraš da ih unosiš kroz hranu. Esencijalnih aminokiselina ima devet i među njima spadaju histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Sve ostale aminokiseline tvoje telo može samo da sintetiše.

Koja hrana je izvor esencijalnih aminokiselina?

Biljke su izvor esencijalnih aminokiselina jer samo biljke mogu da sintetišu odnosno proizvode esencijalne aminokiseline.

Ljudi, kao i životinje, ne mogu da sintetišu esencijalne aminokiseline i radi toga moraju da ih unose kroz ishranu, a za to postoje dva načina. Prvi način na koji mogu da se unesu je direktno od izvora esencijalnih aminokiselina, to jest, biljaka, a drugi način je kroz posrednika esencijalnih aminokiselina, to jest, životinja. Životinje su posrednik, a ne izvor esencijalnih aminokiselina, i radi toga životinje esencijalne aminokiseline moraju da unose jedući biljke ili druge životinje koje jedu biljke.

Dakle sve esencijalne aminokiseline možemo da dobijemo isključivo jedući biljke jer svako voće i povrće na ovoj planeti sadrži sve esencijalne aminokiseline. Čak i banane!
Esencijalne aminokiseline u banani

Esencijalne aminokiseline u banani

Da li je biljni protein kompletan?

Da. Iako neki ljudi misle da neki biljni proteini ne sadrže neke esencijalne aminokiseline i radi toga smatraju da je biljni protein nekompletan, u stvarnosti je činjenica da su svi biljni proteini kompletni jer svaka biljka sadrži sve esencijalne aminokiseline. I ukoliko to sam želiš da potvrdiš, možeš da odeš na javnu bazu podataka FoodData Central i proveriš nutritivni sastav bilo koje biljke na svetu kao što su na primer pirinač, heljda, sočivo, krastavac, brokoli, kelj, kurkuma, oregano, jabuka, itd.

Esencijalne aminokiseline u pasulju

Esencijalne aminokiseline u pasulju

Da li biljni proteini moraju da se kombinju?

Ne. Pošto neke biljke imaju veću količinu jednih esencijalnih aminokiselina dok neke biljke imaju veću količinu drugih esencijalnih aminokiselina, neki ljudi misle da biljni proteini moraju da se kombinuju. Drugim rečima, neki ljudi misle da ljudi na biljnoj ishrani uz svaki obrok moraju da unose jednake količine svih esencijalnih aminokiselina, ali to mišljenje, iako verovatno proizlazi iz dobre namere, proizlazi iz neznanja i to ćemo sada da razjasnimo.

Ljudsko telo je veoma inteligentno i u sebi ima rezervoar svih aminokiselina koji održava i koristi za kombinovanje aminokiselina. Taj rezervoar nije jedan organ već se slobodne aminokiseline nalaze širom tela i taj rezervoar možeš da zamisliš kao kasicu prasicu. Kada pojedemo jedan obrok koji ne sadrži određenu količinu svih esencijalnih aminokiselina, naše telo uzme potrebnu količinu aminokiselina iz rezervoara, kombinuje ih sa aminokiselinama iz obroka i zatim od svega toga sintetizuje kompletan protein.

Rezervoar aminokiselina je kao kasica prasica © viperagp

Rezervoar aminokiselina je kao kasica prasica © viperagp

Po proseku, telo svakoga dana šalje oko 90 grama različitih aminokiselina iz rezervoara u digestivni trakt. To je dakle normalna stvar koja se svakoga dana dešava unutar tela i zato ljudi čija se svakodnevna ishrana temelji na celovitoj biljnoj ishrani ne moraju da kombinuju proteine. Naravno, to ne znači da ceo mesec jedemo samo paradajz i krastavac, ali takođe ne znači da za obroke moramo da kombinujemo proteine.

Da li ima značajnih razlika između biljnog proteina i životinjskog proteina?

Da. Iako i biljni i životinjski, a i ljudski, protein sadrži sve esencijalne aminokiseline, jedna velika razlika između biljnog i životinjskog proteina su stvari koje se unose uz te proteine. Na primer, kada jedemo meso, jaja ili mlečne proizvode onda uz taj životinjski protein takođe unosimo holesterol, velike količine zasićenih masti i nimalo vlakna.  A kada jedemo voće i povrće onda uz taj biljni protein unosimo mnogo vlakna i antioksidanata, a ne unosimo holesterol jer samo hrana životinjskog porekla sadrži holesterol.

Druga značajna razlika je to što životinjski protein izaziva hiperfiltraciju, što znači povećano opterećenje bubrega. Samo u roku od tri sata nakon konzumiranja životinjskog proteina poput tune, pritisak na bubrege se povećava, dok konzumiranje biljnih proteina ne izaziva takvu reakciju poput hiperfiltracije. Više o tome možeš da saznaš u 3-minutnom video snimku „Kako ne umreti od bolesti bubrega“ koji je preveden i titlovan za srpsko, hrvatskog, crnogorosko i bosansko govorno područje.

U kojim biljkama ima najviše proteina?

Da li si znao da se većina zelenog lisnatog povrća kalorijski sastoji od 35 do 50 posto proteina? Ali pošto je zeleno lisnato povrće nisko u kalorijama, na zeleno lisnato povrće ne možeš da računaš za protein jer bi u tom slučaju trebao da jedeš nekoliko kilograma zelenila na dan.

Ono što je ljudima na biljnoj ishrani, a pogotovo sportistima na biljnoj ishrani, korisno za znati je da, pored činjenice da protein dobijamo od svakog voća i povrća, mahune poput pasulja, sočiva i leblebija sadrže ne samo veliku količinu proteina već i ugljenih hidrata i radi toga čine temelj celovite biljne ishrane jer su istovremeno bogate i proteinom i energijom.

I pošto svako voće i povrće sadrži protein, činjenica je da je nedostatak proteina za ljude koji se hrane celovitom biljnom ishranom nečuvena stvar.

Sadržaj proteina u voću i povrću © matija.rs

Sadržaj proteina u voću i povrću © matija.rs

Zaključak

Sav protein koji dobijamo od životinja je reciklirani biljni protein koji dolazi uz paket smeća, holesterola i velike količine zasićenih masti i radi toga možemo da zaključimo da je mnogo optimalnije da protein nabavljamo od proizvođača, a ne preprodavača, to jest, da protein unosimo jedući voće i povrće, a ne životinje i njihovo mleko.

Za bolje zdravlje

Like it?
  • 1.3K

Ovaj članak je takođe dostupan na: en