Koja je razlika između biljnog i životinjskog proteina?

Horses obtain all their protein exclusively from plants © vikarus

Ako se konj, slon i nosorog hrane isključivo biljkama i sav svoj protein dobijaju isključivo od njih, zašto ne bi mogao i ti? Šta je protein? Protein je makronutrient koji je potreban za izgradnju mišića i sastoji se od 22 aminokiseline.

Devet od te 22 aminokiseline tvoje telo ne može samo da proizvede i radi toga moraš da ih unosiš kroz ishranu. Zovu se esencijalne aminokiseline i među njima spadaju histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Aminokiseline zamisli kao slova alfabeta, a protein zamisli kao reči. Tvoje telo koristi alfabet od 22 slova za kreiranje reči.

Aminokiseline su kao slova, a proteini kao reči © halfpoint

Aminokiseline su kao slova, a proteini kao reči © halfpoint

Sve esencijalne aminokiseline možeš da dobiješ isključivo jedući biljke jer svako voće i povrće na ovoj planeti sadrži sve esencijalne aminokiseline. Da! Čak i banane!

Esencijalne aminokiseline u banani © matija.rs

Esencijalne aminokiseline u banani © matija.rs

Neke biljke imaju veću količinu jednih esencijalnih aminokiselina dok druge imaju veću količinu drugih esencijalnih aminokiselina. Zbog te činjenice, većina ljudi misli da biljni proteini moraju da se kombinuju tokom svakog obroka. Drugim rečima, mnogi ljudi misle da uz svaki obrok moraju da unose jednake količine svih esencijalnih aminokiselina. Mnogi ovo koriste kao argument da je životinjski protein bolji od biljnog proteina, ali ovo je čista propaganda koju ćemo sada dovesti u red.

Esencijalne aminokiseline u pasulju © matija.rs

Esencijalne aminokiseline u pasulju © matija.rs

Tvoje telo je inteligentno i u sebi ima rezervoar svih aminokiselina koji održava i koristi za kombinovanje aminokiselina. Taj rezervoar zamisli kao kasicu prasicu. Kada pojedeš jedan obrok koji ne sadrži određenu količinu svih esencijalnih aminokiselina, tvoje telo uzme potrebnu količinu aminokiselina iz rezervoara, kombinuje ih sa aminokiselinama iz tvog obroka i zatim od svega toga sintetizuje kompletan protein.

Rezervoar aminokiselina je kao kasica prasica © viperagp

Rezervoar aminokiselina je kao kasica prasica © viperagp

Po proseku, tvoje telo šalje oko 90 grama različitih aminokiselina iz rezervoara u tvoj digestivni trakt. To je normalna stvar koja se svakoga dana dešava unutar tvog inteligentnog tela i radi toga, ukoliko ti se svakodnevna ishrana temelji na celovitoj biljnoj ishrani, nije potrebno da brineš o kombinovanju proteina za svaki obrok. Naravno, to ne znači da ceo mesec možeš da jedeš samo paradajz i krastavac, ali takođe ne znači da za obroke moraš da kombinuješ određene proteine.

Sledeća stvar, životinjski protein izaziva hiperfiltraciju što znači povećano opterećenje bubrega. Samo u roku od tri sata nakon konzumiranja životinjskog proteina poput tune, pritisak na bubrege se povećava. Konzumiranje biljnih proteina, s druge strane ne izaziva takvu reakciju poput hiperfiltracije. Više o tome možeš da saznaš u 3-minutnom NutritionFacts.org video snimku „Kako ne umreti od bolesti bubrega“ koji je preveden i titlovan na srpskom.

Još jedna velika razlika između biljnog i životinjskog proteina su stvari koje se unose uz te proteine. Kada jedemo meso, jaja ili mlečne proizvode onda uz taj životinjski protein takođe unosimo holesterol, velike količine zasićenih masti i gotovo nimalo antioksidanata, a ne unosimo nimalo vlakna. A kada jedemo voće i povrće onda uz protein i sve esencijalne aminokiseline unosimo vlakna, vitamine i antioksidante, a ne unosimo holesterol.

I da li si znao da se većina zelenog lisnatog povrća sastoji od 35 do 50 posto proteina? Ali pošto je nisko u kalorijama, ne možeš da računaš samo na zeleno lisnato povrće za protein jer bi u tom slučaju trebao da jedeš nekoliko kilograma zelenila na dan.

Ono što je korisno znati, pogotovo sportistima, je da pored činjenice da protein dobijamo od svakog voća i povrća, mahune sadrže značajnu količinu proteina i čine temelj celovite biljne ishrane jer su bogate ne samo proteinom, već i energijom.

Tako da je manjak proteina na celovitoj biljnoj ishrani – gde svakodnevno unosiš svu moć i bogatstva ove planete poput mahuna, zelenila, voća, povrća, integralnih žitarica, orašastih plodova – nečuvena stvar.

Sadržaj proteina u voću i povrću © matija.rs

Sadržaj proteina u voću i povrću © matija.rs

Sav protein koji dobiješ od životinja je reciklirani biljni protein koji dolazi uz paket smeća, holesterola i velike količine zasićenih masti.

I zato sa svim tim rečenim, možemo da zaključimo da je mnogo optimalnije da protein nabavljamo od proizvođača, a ne preprodavača, to jest, da protein nabavljamo od voća i povrća, a ne životinja.

Za bolje zdravlje

  • 975
  •  

Ovaj članak je takođe dostupan na: en