Politička lekcija o moći prehrambene industrije

Pare @ nuvolanevicata

Inicijative za zabranu reklamiranja slatkih žitarica deci javljaju se već skoro pola veka. To su proizvodi koje je Džon Majer, stručnjak za ishranu sa Harvarda, nazvao „rupe koje su prelivene šećerom“. Na sednici Senata o obrazovanju po pitanju ishrane rekao je: „tačno bi bilo zvati ih slatkišima sa ukusom žitarica, a ne žitaricama prelivenim šećerom“.

Odbor Senata je pozvao najveće proizvođače žitarica za decu da daju iskaze. Oni su najpre pristali ─ pre nego što su čuli kakva pitanja će im postavljati. Jedan predstavnik industrije slatkih žitarica priznao je zbog čega su odlučiti da bojkotuju sednicu: prosto nisu imali adekvatne odgovore na to zbog čega pokušavaju da deci prodaju slatkiše za doručak.

U periodu pre cvetanja konzumerističkog pokreta, „rukovodioci kompanija su bili spremniji da iskreno objasne koji je cilj njihovih reklama i šta misle o pravljenju reklama za tzv. „dečje tržište““. Ovo je izjava izvršnog direktora marketinške agencije od „Kellog’s“: „Naš glavni cilj je da prodamo proizvode deci, a ne da ih informišemo. Kada ženi prodajete neki proizvod i ona ode u prodavnicu i ne nađe vaš brend na rafovima, verovatno će zaboraviti na njega. Ali kada detetu prodajete neki proizvod, ako ga ono ne nađe, počeće da se baca po podu, udara nogama i plače. Takvu reakciju ne možete izazvati kod odrasle osobe.“

Procentualno, deci se najviše reklamiraju zaslađene žitarice. Ali ne brinimo, industrija će se sama regulisati. U Inicijativi za reklamiranje hrane i pića deci svi veliki proizvođači žitarica su se obavezali da će deci reklamirati zdraviju hranu. I konditorska industrija se priključila. Šta je bilo sa tim? Obećali su da neće reklamirati deci, ali su, štaviše, nakon što je inicijativa stupila na snagu, deca gledala više reklama za slatkiše. Na primer, Hershey’s. Udvostručili su svoje reklame za decu dok su se istovremeno obavezivali da neće to činiti.

Svaki proizvođač žitarica je za sebe odlučio šta to znači „zdravija hrana“. To nam donekle daje uvid u to koliko su ozbiljno pristupali zaštiti dece. „Froot Loops“ (sa voćem) i „Reese’s Peanut Butter Puffs“ (sa kikiriki puterom), čiju masu čini 44% šećera, klasifikovali su kao „zdraviju hranu“. Šta je za njih nezdrava hrana? Izgleda da su granicu postavili u odnosu na proizvode koje su već proizvodili a ne u skladu sa onim što bi bilo bolje za decu.

U međuvremenu su ovo izmenili tako da žitarice imaju 38% šećera u masi. Ali čak i kada bi šećer bio trećina mase, to bi značilo da deca jedu kašiku šećera na svake tri kašike žitarica. To nije baš zdravija hrana.

Federalna komisija za trgovinu (FTC) je pokušala da se umeša 1978. godine, ali je industrija dala toliko miliona za lobiranje da je Kongres zapretio Komisiji da će joj oduzeti budžet ako se bude zamerila industriji žitarica, što pokazuje koliko su jake „sile tržišta u odnosu na one sile koje se okupljaju zarad zaštite dece“. Politički „post-traumatski stres zbog nasilnih napada na FTC dovela je do 25-godišnje pauze aktivnosti agencije za kontrolisanje reklamiranja hrane deci“. I na kraju, dolazimo do Međuagencijske radne grupe sa „principima zasnovanim na dobroj volji koji bi ohrabrili jaču i značajniju autoregulaciju“ koje su predložili Federalna komisija za trgovinu, CDC, FDA i USDA, i koji su, vrlo radikalno, predlagali da deci ne treba reklamirati žitarice koje imaju preko 26% dodatog šećera.

Nijedan od 10 najprodavanijih proizvoda od žitarica koji se reklamirao deci nije zadovoljavao taj standard. Iz „General Mills“ su odgovorili da su takvi standardi „proizvoljni, nepromišljeni i suštinski pogrešni“. To ne iznenađuje budući da nijedan njihov proizvod od žitarica ne zadovoljava taj standard. Predlaganje standarda zasnovanih na dobroj volji krši njihovo Ustavom garantovano pravo na slobodu govora iz Prvog amandmana, na šta im su iz FTC otprilike rekli da pogledaju u rečniku šta znači dobra volja. Kako to predlaganje standarda zasnovanih na dobroj volji krši Ustav? Toliko se plaši industrija žitarica, čak i ideje o nekim smernicama. Jedno udruženje trgovaca je predložene smernice nazvalo „bizarnijim i nerealnijim“ od svega što su ikada videli.

I onda, šta se dogodilo? Opet je budžet FTC bio ugrožen. Stoga je je FTC otkazala predlog radne grupe.

Na svakom nivou države, industrije hrane i pića ređaju pobedu za pobedom, i skoro nikada ne gube značajne političke bitke u SAD-u. „Upravo su nas pobedili“, rekli su iz jedne organizacije za prava dece. „Novac pobeđuje“. I mnogo novca je trebalo: 175 miliona dolara za lobiranje prehrambene industrije, i to je izgleda dovoljno da se kupi ćutanje Bele kuće, budući da je odbijen predlog Međuagencijske radne grupe. Kao što je jedan Obamin savetnik rekao: „Možete reći ljudima da smanje unos masti, povećaju unos vlakana, voća i povrća, smanje unos šećera. Ali nikada ne smete imenovati konkretne proizvode“.

„Nezadovoljan sam radom Bele kuće“, rekao je predsednik Komiteta za zdravlje. „Počela su da im klecaju kolena, a kada je u pitanju zdravlje dece, ne bi smela da im klecaju kolena“.

Ovaj članak preuzet je sa sajta NutritionFacts.org uz odobrenje NutritionFacts tima. Ovaj članak je ekskluzivno prvi put objavljen na sajtu NutritionFacts.org – strogo nekomercijalni sajt koji nudi najnovije informacije o ishrani koje su bazirane na nauci i dokazima. Originalni članak i video snimak objavljeni su na engleskom, a prevedeni su za srpsko, hrvatsko, bosansko i crnogorsko govorno područje od strane Katarine Jerinić.

  • 70
  •  

Ovaj članak je takođe dostupan na: en