O proteinu – Razlika između biljnog i životinjskog proteina

Horses obtain all their protein exclusively from plants © vikarus

Ovaj članak je takođe dostupan na: en

Ako se konj, slon i nosorog hrane isključivo biljkama i sav svoj protein dobijaju isključivo od njih, zašto ne bi mogao i ti? Šta je protein? Protein je makronutrient koji je potreban za izgradnju mišića i sastoji se od 22 aminokiseline. Devet od te 22 aminokiseline tvoje telo ne može samo da proizvede i radi toga moraš da ih unosiš kroz ishranu. Zovu se esencijalne aminokiseline i među njima spadaju histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan i valin. Aminokiseline zamisli kao slova alfabeta, a protein zamisli kao reči. Tvoje telo koristi alfabet od 22 slova za kreiranje reči.

Aminokiseline su kao slova, a proteini kao reči © halfpoint

Aminokiseline su kao slova, a proteini kao reči © halfpoint

Sve esencijalne aminokiseline možeš da dobiješ isključivo jedući biljke jer svaka biljka na ovoj planeti sadrži esencijalne aminokiseline. Neke biljke imaju veću količinu jednih esencijalnih aminokiselina dok druge imaju veću količinu drugih esencijalnih aminokiselina. Zbog te činjenice, većina ljudi misli da biljni proteini moraju da se kombinuju uz svaki obrok. Drugim rečima, mnogi ljudi misle da uz svaki obrok moraju da unose jednake količine svih esencijalnih aminokiselina. Mnogi ovo koriste kao argument da je životinjski protein bolji od biljnog proteina, ali ovo je čista propaganda koju ćemo sada dovesti u red.

Tvoje telo je inteligentno i u sebi ima rezervoar svih aminokiselina koji održava i koristi za kombinovanje aminokiselina. Taj rezervoar zamisli kao kasicu prasicu. Kada pojedeš jedan obrok koji ne sadrži određenu količinu svih esencijalnih aminokiselina, tvoje telo uzme potrebnu količinu aminokiselina iz rezervoara, kombinuje ih sa aminokiselinama iz tvog obroka i zatim od svega toga sintetizuje kompletan protein.

Rezervoar aminokiselina je kao kasica prasica © viperagp

Rezervoar aminokiselina je kao kasica prasica © viperagp

Po proseku, tvoje telo šalje oko 90 grama različitih aminokiselina iz rezervoara u tvoj digestivni trakt. To je normalna stvar koja se svaki dan dešava unutar tvog tela. I zato nije potrebno da brineš o kombinovanju proteina za svaki obrok. Naravno, to ne znači da ceo mesec možeš da jedeš samo paradajz i krastavac, ali takođe ne znači da svaki dan moraš da jedeš svako voće i povrće. Ako se hraniš isključivo biljnom ishranom, nemoguće je da imaš nedostatak proteina i uopšte ne treba da se brineš o tome.

Sledeća stvar, životinjski protein izaziva hiperfiltraciju što znači povećano opterećenje bubrega. Samo u roku od tri sata nakon konzumiranja životinjskog proteina poput tune, pritisak na bubrege se povećava. Konzumiranje biljnih proteina, s druge strane ne izaziva takvu reakciju poput hiperfiltracije. Više o tome možeš da saznaš u 3-minutnom NutritionFacts.org video snimku „Kako ne umreti od bolesti bubrega“ koji je preveden i titlovan na srpskom.

Još jedna velika razlika između biljnog i životinjskog proteina su stvari koje unosiš uz te proteine. Kad jedeš meso, jaja ili mlečne proizvode onda uz protein unosiš holesterol i velike količine zasićenih masti, a ne unosiš vlakna i antioksidante. Kada jedeš voće i povrće onda uz protein unosiš vlakna, antioksidante, male količine zasićenih masti, a ne unosiš holesterol.

Da li si znao da se većina zelenog lisnatog povrća sastoji od 35 do 50 posto proteina? Ali pošto je nisko u kalorijama, ne možeš da računaš samo na to za protein jer bi u tom slučaju trebao da jedeš nekoliko kilograma zelenog lisnatog povrća na dan. Zeleno lisnato povrće, mahune i orašasti plodovi su puni proteina.

Hrana
Procenat kalorija od proteina
Brokoli
42
Krompir
8
Kukuruz
11
Luk
32
Ovas
15
Pasulj
27
Pečurke
12
Pirinač, braun
9
Šargarepa
10
Spanać
50
Špargla
42

Svaka biljka, svako voće i povrće na ovoj planeti sadrži protein. Jedino biljke imaju mogućnost da od vazduha uzimaju azot, razdvajaju njegove molekule i da onda od toga prave protein. Sav protein koji dobiješ od životinja je reciklirani biljni protein. I s tim rečenim, možemo da zaključimo da protein treba da nabavljamo od proizvođača, a ne preprodavača, to jest, da protein nabavljamo od biljaka, a ne životinja.