Kako možeš da besplatno pristupiš istraživačkim člancima

Robin Hood © AndScene

Robin Hood © AndScene

Prva izdanja prvih naučnih časopisa objavljena su još 1665. godine, u kojima je bilo stvari kao, hej, izgleda da postoji mrlja na Jupiteru, zahvaljujući novim teleskopima koje je izmislio odredjeni gospodin Njutn, čiji je prijatelj Halej opisao kometu. Isti časopis je izvestio da bi pomorandže i limun mogli izlečiti skorbut, i da bi nešto u kori vrbe moglo sniziti temperaturu. Takodje je objavljeno pismo nekog momka u kolonijama o igranju sa zmajevima tokom grmljavine, i izveštaj o izuzetnom osmogodišnjem muzičaru po imenu Amadeus, i u ovom poslednjem veku, neke skice strukture nekog molekula zvanog DNK. Časopis koji objavljuje i dan danas, i nakon 350 godina, sada dostupan na internetu i u štampi za nisku, nisku pretplatnu cenu od samo 6.666 dolara godišnje.

Kao što možete zamisliti, visoka cena časopisa ostavlja doktore u zemljama u razvoju uskraćene za relevantne informacije o zdravlju. U to vreme, još devedesetih, postojao je optimizam da će bar do 2004. godine, problem pristupa naučnim informacijama, koje mogu spasiti život, biti rešen. Ali 2004. je došla i otišla, postavljajući ciljeve za 2015. Sigurno do tada možemo postići da svi imaju zdravstvene informacije, jer je nedostatak pristupa ostao glavna prepreka. Realno, samo naučnici na stvarno velikim, dobro finansiranim univerzitetima u razvijenom svetu možda imaju potpuni pristup objavljenim istraživanjima, a kako se cene povećavaju, možda ni to više nije istina. Znate da postoji problem kada čak i Harvard, kao, 30-milijardi-dolara zaduženje Harvard, tvrdi da su troškovi istraživačkih časopisa sada preveliki.

U medjuvremenu, izdavači časopisa gomilaju milijarde naplaćujući institucijama i do 35.000 dolara godišnje po časopisu, i naplaćujući pojedincima online po članku. Dakle, imate člana porodice kome je dijagnostikovana bolest i odete na internet. Možete pročitati svakakve vrste internet koještarija, ali ako želite pristup stvarnoj nauci, to bi moglo skupo da košta. A najverovatnije ste platili za istraživanje. Porezni dolari se slivaju u fond za finansiranje istraživanja, a onda ne možete dobiti pristup istraživanju koje ste platili.

To je kao da je izgradjen lep, mali gradski park, ali onda je došla neka privatna firma i počela da naplaćuje ulaz. Tako otprilike to funkcioniše sa naučnim istraživanjem i ta konverzija javnih istraživačkih dolara u profite privatnih objavljivanja već dugo je izvor nezadovoljstva. Izdavači ne plaćaju ništa za istraživanje. Dobijaju ga besplatno; ništa ne plaćaju istraživačima. Zato mi plaćamo za to, a onda moramo da platimo ponovo ako želimo da to i pročitamo. Dakle, nauka kao profitni sistem, a ne nauka kao znanje.

Ukucajte Alexandra ElBakyan, nazvanu od nekih Robin Hudom nauke. To je priča o tome kako je jedan istraživač učinio skoro svaki naučni papir ikada objavljen dostupnim svima, besplatno, bilo gde u svetu.

Imenovana od možda najprestižnijih naučnih časopisa u svetu za jednu od 10 ljudi koji su najviše značili u nauci u 2016., Aleksandra je započela kao frustrirani student u Kazahstanu, u nemogućnosti da pristupi naučnim radovima koji su joj bili potrebni za njeno istraživanje. Čim je shvatila kako da zaobidje sve platne kartice, napravila je web stranicu, sci-hub.io [2018 update: probajte sci-hub.la], da ukloni sve prepreke na putu ka nauci pružajući besplatnu naučnu, medicinsku, i nutricionističku literaturu besplatno.

„Ono što je uradila nije ništa manje od strava“, rekao je jedan istraživač. „Nedostatak pristupa naučnoj literaturi je masovna nepravda, i ona je to ispravila u jednom potezu.“

Ovaj članak preuzet je sa sajta NutritionFacts.org uz odobrenje NutritionFacts tima. Ovaj članak je ekskluzivno prvi put objavljen na sajtu NutritionFacts.org – strogo nekomercijalni sajt koji nudi najnovije informacije o ishrani koje su bazirane na nauci i dokazima. Originalni članak i video snimak objavljeni su na engleskom, a prevedeni su za srpsko, hrvatsko, bosansko i crnogorsko govorno područje od strane Ivane Nikolić.

Ovaj članak je takođe dostupan na: en