Kako mi je 10-dnevni kurs Vipasana meditacije transformisao život

Meditacija @ TeraVector

Meditacija @ TeraVector

Od malih nogu kroz život, kad god bi se desilo nešto što nisam želeo da se desi ili kad god bi neko uradio nešto što nisam želeo da urade onda bih u mnogim slučajevima prema tome odmah krenuo da stvaram odbojnost i tako doživljavao stres. I u mnogim slučajevima bih krivicu za taj stres prebacivao na druge – na rodbinu, posao, kišu, sunce, kompjuter, Roberta Horija…I navrh toga, kad god bih doživeo neki lep trenutak, ponekad bih pored sasvim normalne želje da se taj trenutak ponovi, takođe krenuo da razvijam i žudnju ka tom trenutku. I ukoliko se nije ponovio, doživljavao bih stres.

A stres nije besplatan i znao sam da je loš i da oduzima i fizičku i mentalnu i kreativnu energiju i zato sam uvek pokušavao da ga se na različite načine rešim. Otišao bih da vežbam ili da trčim ili da hodam. Pokušao sam milion različitih stvari. I sve te stvari su pomagale, ali samo privremeno i površinski dok je korenski uzrok stresa uvek ostajao netaknut. Kao većina ljudi na ovome svetu, drugačije nisam znao. I tako čitav život ukrug – odbojnost, žudnja, stres.

A onda se sve odjednom promenilo. Otišao sam na 10-dnevni kurs Vipasana meditacije i tu stekao doživotan alat koji mi je omogućio da kroz direktno posmatranje samog sebe dobijem direktan uvid u korenski uzrok stresa i da ga u potpunosti kroz praksu iskorenjujem. Ovo je najmoćnije sredstvo dostupno čovečanstvu. Iskustvo kroz koje sam na svom prvom kursu Vipasane prošao mi je transformisalo život i cilj ovog članka je da to iskustvo, koliko god mi to pisani jezik dozvoljava, podelim s tobom i ostalima.

A sada zamisli da se 10 dana u potpunosti isključiš od sveta i celo vreme samo meditiraš, jedeš i spavaš. Šta misliš da bi se desilo? Propušteni pozivi, hrpa emailova, Pobunjeni atlas? Ne. Transformacija.

Dnevni raspored kursa

4:00 Jutarnje buđenje
4:30 – 6:30 Meditacija u dvorani ili tvojoj sobi
6:30 – 8:00 Doručak i odmor
8:00 – 9:00 Grupna meditacija u dvorani
9:00 – 11:00 Meditacija u dvorani ili tvojoj sobi
11:00 – 13:00 Ručak i odmor
13:00 – 14:30 Meditacija u dvorani ili tvojoj sobi
14:30 – 15:30 Grupna meditacija u dvorani
15:30 – 17:00 Meditacija u dvorani ili tvojoj sobi
17:00 – 18:00 Večera i odmor
18:00 – 19:00 Grupna meditacija u dvorani
19:00 – 20:15 Predavanje učitelja
20:15 – 21:00 Grupna meditacija u dvorani
21:00 – 21:30 Opcionalna konsultacija s učiteljem
21:30 Gašenje svetla

Tokom trajanja kursa, svi studenti moraju da poštuju plemenitu tišinu što znači nema pričanja, gestikuliranja, znakovnog jezika, pisanja beleški ili bilo kakve komunikacije s drugim studentima i spoljnim svetom.

Vipasana meditacija dan 1

U 4:00, talasasti zvuk gonga prodre kroz celu zgradu. Tvoj cimer i ti se smenjujete za kupatilo uz savršenu hemiju uprkos tome što na nijedan način jedan s drugim ne komunicirate.

U 4:30, prva sesija meditacije počne i sve što se od tebe traži je da svo vreme posmatraš svoj dah tako što svu svoju pažnju usmeravaš na deo odmah ispod i unutar tvojih nozdrva dok udišeš i izdišeš kroz nos. U 6:30 se prva sesija meditacije završi i služi se doručak.

Kako dan napreduje, pokušaji da tokom meditacije ostaneš fokusiran na dah deluju nemogući jer um svakih par sekundi uporno luta na druga mesta. A pored nepripitomljivog uma, takođe moraš da se nosiš sa svojim telom i da pokušavaš da udobno sediš bez ikakvih telesnih neudobnosti.

Neki studenti su tokom kursa koristili jedan jastuk za meditaciju, neki tri, a neki šest, gradeći sebi sultanove trone i utvrđene zamke. Neki su tokom celog kursa meditirali sedeći na stolici. Stolice su obezbeđene za osobe koje ne mogu udobno da sede na podu zbog starosti ili fizičkih problema. Šta god je potrebno. Važno je da ti bude što udobnije kako bi mogao da se fokusiraš na dah.

Dvorana za meditaciju © Gašper Kociper

Dvorana za meditaciju © Gašper Kociper

Do kraja dana, proveo si 10 sati meditirajući i pokušavajući da ostaneš fokusiran na dah. Ležeći u krevetu, razmišljajući o dešavanjima dana s pomešanim emocijama i neizvesnosti o tome šta je svrha svega ovoga i sumnje u to da li si sposoban za sve ovo, zaspiš s osećajem zahvalnosti za ukusne, tople, biljne obroke koji su ti bili pripremljeni i servirani od strane volontera.

Vipasana meditacija dan 2

Svakog dana, probudiš se uz zvuk gonga i jutro svane. Ali Bog je na umu imao druge planove i za mene je jutro svakoga dana dvaput svanivalo. Prvo u 3:55 uz zvuk budilnika mog cimera koji je, u službi svih studenata, na početku kursa volontirao da svakoga jutra udara gong i onda hiljade Teslinih skalarnih talasa i milja kasnije u 4:00 uz zvuk gonga.

Do kraja drugog dana, proveo si 20 sati meditirajući i pokušavajući da ostaneš fokusiran na dah. Ležeći u krevetu, razmišljajući o dešavanjima dana, nesiguran o tome da li stvari radiš ispravno, zaspiš s osećajem postignuća zato što si izdržao prva dva dana kursa.

Vipasana meditacija dan 3

Kako treći dan počne, tokom meditacije se pojave novi izazovi i počneš da osećaš različite emocije. Bez elektronike, knjiga, zabave, pisanja, govora i gestikuliranja, svi spoljni objekti su ukloljeni iz tvog polja percepcije. Pošto spoljnih objekata nema, tvoj um i ego nemaju nikoga koga mogu da okrivljuju za sav nemir, patnju i bedu koju počneš da doživljavaš tokom meditacije. Ne želeći da prihvate da sav tvoj nemir, patnja i beda dolaze iznutra tebe, tvoj um i ego počnu da traže nemoguće. A nemoguće je ništa!

Uprkos tome što nemaju spoljne objekte koje bi mogli da okrive, odlučni um i ego počnu da tragaju za žrtvenim jarcem. Petnaest minuta nakon što prva sesija meditacije počne, neko otvori vrata i izađe iz dvorane za meditaciju. Par minuta kasnije, vrata se ponovo otvore. Par minuta kasnije, ponovo. I voilà! Tvoj um i ego počnu da okrivljuju zvuk vrata kao razlog za tvoju nesposobnost da se fokusiraš na dah.

Ooo toliko mnogo izazova, toliko mnogo frontova, a tek je treći dan. Umiruješ um kako bi se fokusirao na dah, baviš se s neudobnošću tela radi sedenja, pokušavaš da navedeš ego da gleda unutra i ne krivi druge. Dvostruko buđenje svakoga jutra.

U 6:30, meditacija se završi i počne vreme doručka. Misleći da si veoma gladan, kada si zapravo uznemiren svim izazovima i frontovima, prejedeš se. Prejedanje je još jedna metoda uma i ega s kojom se osnovna emocija koju u datom trenutku doživljavaš privremeno potiskuje.

Prejedanje funkcioniše tako što te preoptereti i time spreči da čuješ svog unutrašnjeg vodiča koji pokušava da ti nešto kaže. Umesto da postaneš svestan emocije koju doživljavaš i da se s njom suočiš, ti je prejedanjem, okrivljivanjem spoljnih objekata ili konzumiranjem proizvoda instant zadovoljstva privremeno potisneš sve dok ona neki drugi dan, mesec, ili godine ponovo ne ispliva na površinu.

Sredinom trećeg dana, dobiješ dodatna uputstva. Dok posmatraš dah, rečeno ti je da počneš da opažaš fizičke osećaje koji se pojavljuju odmah ispod ili unutar tvojih nozdrva. I ako se pojave, upućen si da ih jednostavno posmatraš bez da na njih reaguješ – ni da ih fizički češkaš niti da mentalno stvaraš odbojnost prema njima.

Idući dalje, kako dan napreduje, nastaviš da satima meditiraš želeći da se neki fizički osećaj pojavi ispod tvojih nozdrva, ali se ništa ne pojavljuje. Nastaviš da meditiraš, razmišljajući o tome da li pravilno meditiraš, razmišljajući o tome da li da baciš peškir, kad odjednom GLE ČUDA! Pojavi se peckajući osećaj! I onda još jedan! I još jedan! I onda kao da je bubamara krenula da se šeta ispod tvojih nozdrva! Osećaji svuda naokolo!

Hoćeš da reaguješ i da se počešeš, ali poenta je da ne reaguješ već da samo posmatraš. Treba samo da posmatraš kako se fizički osećaji pojavljuju i isparavaju. Šta je ovo? Šta ovi osećaji znače? Zašto ne mogu da se počešem? Zašto ne bih trebao da reagujem na njih? Zašto ih samo posmatram? Šta sad?

Sa svim ovim pitanjima u mislima, odeš u kafeteriju da zgrabiš neku voćku i čaj, ali je svo voće nestalo. Pirane! Počneš da okrivljuješ druge, ali onda shvatiš da organizatorima uvek možeš da kažeš da nisi imao priliku da pojedeš voće i oni bi ti naravno doneli voće. No, ja sam izabrao da ne kažem ništa, zgrabio sam čaj i prebacio svoj fokus na sva pitanja o kojima sam prethodno razmišljao. To u vezi voća se desilo samo taj dan pošto sam za večeru tog dana malo kasnije nego obično otišao u kafeteriju. Nije se desilo nijedan drugi dan. Voća je svakoga dana bilo dosta za svakoga.

U 20:00, predavanje učitelja počne i gospodin Goenka sve vrati na svoje mesto odgovarajući na tvoja pitanja dok te istovremeno zasmejava kao neki veliki komičar. Divno. Magično. Zlatno.

U 21:30, svetla se ugase i zaspiš s obnovljenom energijom, optimizmom i osećajem postignuća radi završetka 30 sati meditacije, uspešnog posmatranja fizičkih osećaja i značajnog naoštrenja svog fokusa.

Vipasana meditacija dan 4

Ima nešto posebno u meditiranju tik pre izlaska sunca. To se treba iskusiti, o tome se ne može čitati.

Doručak je bio veoma ukusan. Zahvalnost.

Kako četvrti dan krene da napreduje, dobiješ dodatna uputstva. Nakon više od 30 sati meditacije, tvoje čulno opažanje je veoma naoštreno i radi na potpuno novom nivou svesti. Nema povratka nazad sada nakon što si probudio i razvio ovu naprednu čulnu sposobnost. I sada, s tom istreniranom i naprednom čulnom sposobnošću, upućen si da počneš da posmatraš svoje celo telo za fizičke osećaje.

Kao skener za telo na aerodromu, počneš da skeniraš i posmatraš fizičke osećaje na vrhu svoje glave, pa na ostatku glave, pa vratu, rukama, prsima, stomaku, genitalijama, leđima, butinama, kolenima, listovima, stopalama. I kada dođeš do stopala onda kreneš nazad ka vrhu svoje glave. I to je ono što treba da nastaviš da radiš. Od glave do stopala, od stopala do glave, posmatrajući svaki deo za fizičke osećaje – peckanje, svrab, bol, pulsacije, vibracije, toplota, hladnoća, bilo šta. I ako primetiš neki fizički osećaj, na njega ne treba ni fizički ni mentalno da reaguješ već da ga samo posmatraš i postaneš svestan bez stvaranja bilo kakve žudnje ili odbojnosti prema njemu.

Reagovanjem na fizičke osećaje, jačaš te fizičke osećaje koji ti stvaraju patnju, a kada na njih ne reaguješ onda ih oslabljuješ. Zamisli da svaki fizički osećaj ima svoj rezervoar i kada na neki fizički osećaj ne reaguješ onda prazniš rezervoar tog fizičkog osećaja. I kada se rezervoar potpuno isprazni, taj fizički osećaj je onda u potpunosti iskorenjen. U potpunosti iskorenjen na najdubljem nivou, nivou korena, koji je dublji i od intelekta i koji prevazilazi bilo kakvu potrebu za razumevanje na nivou intelekta ili bilo čega drugog. I kada ga iskoreniš, onda si od njega slobodan. To ti onda otvara put da iskorenjuješ još suptilnije osećaje i time red za redom uklanjaš sve svoje mentalne nečistoće.

I sada nakon što si naučio kompletnu meditacionu tehniku Vipasane, sav srećan nastaviš da meditiraš. Ali baš kao i tokom prva tri dana, svakih petnaest minuta nastaviš da menjaš ravnotežu svog tela, nastaviš da pomeraš svoje dlanove sa krila na kolena na krilo, nastaviš da prekrstavaš noge pa da ih stavljaš na pod pa da ih ponovo prekrstavaš kako bi ublažio sve veću nelagodnost u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima od sedenja u jednoj poziciji. I u redu je da se ponekad pomeriš. Od samog početka kursa ti je rečeno da se pomeriš kad god za to osetiš potrebu jer je zdravlje na prvom mestu.

Ali onda u 18:00, dobiješ dodatna uputstva. Treba da sediš mirno bez da se čitav sat pomeraš. Ovo se zove sat jake odlučnosti i rečeno ti je da će se praktikovati od danas pa nadalje tokom svake grupne meditacije u 8:00, 14:30 i 18:00. Sat jake odlučnosti bez pomeranja, tri puta na dan.

Svakoga dana po proseku meditiraš 10 sati i tokom svih sati možeš da se pomeraš kad god osetiš potrebu osim tokom sati jake odlučnosti.

Tokom sati jake odlučnosti, student je odlučan u tome da ne pomera svoje telo i da objektivno posmatra nestalne, promenljive fizičke osećaje koji nastaju i nestaju unutar njegovog tela. Na primer, osećaj bola bi mogao da bude kao vruć bodež zabijen u telo. Navika tokom celog života je bila da slepo reagujemo s odbojnošću i da tako umnožavamo i bol i patnju.

Ali sada posmatramo tok osećaja takav kakav je, s balansiranim umom, bez ikakve procene ili uslovljavanja iz prošlosti. Razvijajući odlučnost, student Vipasane sebe trenira da objektivno opažava ove promenljive pojave u sebi. Kakav god se osećaj u telu manifestira, on služi kao sredstvo za razvijanje mirnodušnosti. Ova mirnodušnost pročišćava um na njegovom osnovnom nivou, nivou korena, i jača odlučnost studenta.

Nastavljamo tamo gde smo stali. Taman pre nego što sat jake odlučnosti počne, pitanja počnu da ti iskaču po mislima. Kako ću da sedim mirno sat vremena kada bolovi počnu da se pojavljuju u roku od petnaest minuta? Kako ću ovo da postignem? Šta će se sa mnom desiti ako se ne pomerim kada bol počne da se pojavljuje?

Sesija meditacije počne. Poslednja molitva. Bože imaj milosti na moje telo.

Nakon petnaest minuta meditacije, manifestuju se prvi bolovi u kolenima.

Minuti kasnije, bol postane intenzivniji. Gravitacija povlači kolena što onda vrši pritisak na zglobove. Sebi govorim: „Samo posmatraj, postani svestan i nastavi da skeniraš.“

Minuti kasnije, intenzivan bol počne da ometa posmatranje drugih delova tela.

Minuti kasnije, bol u zglobovima postane intenzivniji.

Minuti kasnije, bol u kolenima i zglobovima postane nepodnošljiv. „Sedi mirno,“ govorim sebi.

Minuti kasnije, bol se manifestuje u donjem delu leđa. Šta sad? Kad će da prođe sat vremena? Mora da je ostalo još pola sata.

Minuti kasnije, ovo je nepodnošljivo. Kolena i zglobovi samo što se nisu pokidali. „Sedi mirno,“ ponovim sebi.

Minuti kasnije, ako pakao postoji, mora da je ovako kada si u njemu. Bože imaj milosti na moje telo.

Minuti kasnije, ako postoji više krugova pakla, ovako mora da je u donjim krugovima.

Minuti kasnije, Dante, sad sve razumem.

Minuti kasnije, pomozi mi Bože.

Minuti kasnije, ceo donji deo tela otrne. Butine, kolena i stopala nestanu kao da više ne postoje. Telo je veoma inteligentno, ali je podređeno umu kojeg mora da sluša. Um je odlučio da opaža i bude svestan, ali da ne stvara bilo kakvu odbojnost prema bolu. Telo je moralo da posluša um i manifestuje tu realnost. Isključilo je sve receptore bola u donjem delu telu. Bol je nestao. Sedim mirno.

Minuti kasnije, kraj meditacije je signaliziran. Božji dar. Otvaram oči. Ne mogu da osetim niti pomerim donji deo tela. Minuti prolaze dok sedim mirno. Kako život počne da se ponovo vraća nazad u kolena i zglobove, počnem da se osećam kao da će nešto veliko da se desi. Ali se na kraju ništa ne desi, šta god da je. Možda se i desilo, ali mi je promaklo kao što neki trenutak nekom sportskom snimatelju ponekad promakne.

I bitno je navesti da, tokom celog kursa pa čak i tokom sati jake odlučnosti, kad god osetiš potrebu ili želju da se radi nekog bola ili fizičke neugodnosti pomeriš, rečeno ti je da slobodno možeš da se pomeriš. Zdravlje je na prvom mestu pa tek ostale stvari. Svako ima slobodu da se tokom meditacije pomera koliko god želi i meditira u skladu sa svojim fizičkim i psihičkim kapacitetima.

Ležeći u krevetu, razmišljajući o ovom iskustvu, zbunjen i iscrpljen zaspim 20000 milja ispod mora.

Vipasana meditacija dan 5

Prvi poziv za buđenje. Drugi poziv za buđenje. Razmišljajući o sinoćnjem iskustvu, odlučim da, iako to ne moram, tokom prve meditacione sesije dana odradim dva sata jake odlučnosti. Ali će mi za to biti potreban još jedan jastuk. Sati je 4:30, jaka kiša napolju i sunce još uvek nije izašlo. Sedeći pouzdano na TRI jastuka, počnem da meditiram, posmatrajući pulsacije, peckajuće osećaje i lagan pritisak na različitim delovima tela.

Nakon možda 45 minuta, manifestuje se intenzivan bol u kolenima, zglobovima i leđima.

Petnaest minuta kasnije, bol postane nepodnošljiv.

Pet minuta kasnije, dođem do realizacije da dodatni jastuci za meditaciju ne sprečavaju otvaranje kapije pakla već ga samo odlažu.

Bože imaj milosti na moje telo.

Pet minuta kasnije, počnem sam sa sobom da razgovaram: „Sedi mirno. Ne moram da sedim mirno, ovo nije obavezna grupna meditacija! Doneo si odluku da mirno sediš dva sata. Ostani dosledan sebi. Sedi mirno.“

Pomozi mi Bože.

Minuti kasnije, donji deo tela otrne, osećam se kao da mi gornji deo tela lebdi. Nastavim da posmatram svoje telo, deo po deo.

U 6:30 se meditacija završi. Zvuk snažne kiše dolazi spolja. Vreme se zaustavi. Otvaram oči. Ne mogu da pomerim noge. Svi krenu na doručak, a ja ostanem sam u dvorani za meditaciju. Kako polako počnem da otpetljavam noge koristeći svoje ruke, osećaj u donjem telu polako počne da mi se vraća. Minuti prođu pre nego što pokušam da ustanem i kada sam ustao osećao sam se kao da mi je hiljadu iglica unutar tela.

Polako krenem da hodam ka vanjskom prostoru za šetanje. Usred jake kiše, počnem da hodam u krug. Kako počnem da hodam, nekakvi električni osećaji počnu da se talasaju kroz moje telo, mišići počnu da mi se nehotično trzaju i telo počne da mi se neprestano trese. Hodajući nestabilno kroz jaku kišu kao da sam pijan, električne munje počnu da mi prolaze kroz telo. Kako krenem da prilazim kraju kruga, nešto mi kaže da ne idem u kafeteriju već u svoju sobu. Uđem u sobu, kleknem na krevet. A onda se dogodi nešto što nikada neću zaboraviti.

Okeani postaše uznemireni kao nikada pre, kiše počoše da liju snažnije nego ikada, reke počoše da teku toliko brzo koliko to rade samo jednom u veku. Šta se dešava? Oluja je postajala sve jača. I jača i jača. A onda je odjednom sve postalo jedno. Zamrznuti trenutak jedinstva. Granice su nestale. Nisam više mogao da razlikujem svoje telo, krevet, sobu, hotel, borove, planinu, nebo. Sve je postalo jedno bez granica. Sve je bilo jedno. Sve je bilo Bog. Sve JE Bog.

Lica moje ćerke Hejli i učitelja gospodina Goenke i Teuna Zuiderenta se ispred mene pojaviše, a onda nebo progovorih: „U redu je sine moj. U redu je.“ Ljubav je prožimala kroz sve. Nepodnošljivo velika ljubav. Ako raj postoji, ovako mora da je kada si u njemu.

Kako je naizgled beskonačan trenutak tišine usred oluje dolazio pri kraju, nastavio sam da glasno plačem iz dna svoje duše lijući svoje poslednje suze na krevet.

Prostor za šetanje © Darjan Hudournik

Prostor za šetanje © Darjan Hudournik

Kada je oluji dugoj 300000 milisekundi došao kraj, oporavio sam se i otišao da doručkujem. Šta se upravo dogodilo? Nespreman da o tome razgovaram, odlučim da za sad to iskustvo zadržim za sebe i da o tome ne razgovaram s učiteljem. Ostatak dana je bio uobičajen, s jednim izuzetkom.

Pre nego što je kurs počeo, moj cimer i ja smo se dogovorili da sobni termostat držimo na između 18°C i 20°C. I ovaj dogovor je bio poštovan. MEĐUTIM, kada se zadnja sesija meditacije u danu završila, otišao sam u sobu, pripremio se za spavanje i taman pre nego što sam legao u krevet, bacio sam pogled na termostat i video da je podešen na 25°C. Podigao mi se pritisak. „Sneaky Russian!“ Moj cimer zapravo izgleda kao jedan od onih fudbalera koji tokom himne ne pevaju već samo stoje tu s ozbiljnim i intenzivnim pogledom na licu, a onda tokom utakmice čine opasne klizeće startove nad drugim igračima. Pokazao bih ja njemu!

Ne želim da mu prigovorim jer bih onda prekršio zavet plemenite tišine. Ako prosto smanjim termostat na 20°C, onda reagujem i kreiram konflikt, a to ne želim da uradim. Šta me je navelo da se prijavim na ovaj kurs Vipasane?! Ako smanjim termostat na 20°C, možda će momku stvarno biti hladno i naporno. Ako ostavim na 25°C, ne želim ni da pomislim šta bi se tokom noći sa mnom desilo. Šta je učinio?! Već me svakog jutra dvaput budi! Kako je smeo da me dovede u ovako tešku situaciju?! Danas sam već jednom prošao kroz pakao, a on želi da tokom noći ponovo prolazim kroz pakao?!

Smanjim termostat na 20°C i počnem da gledam u termostat i razmišljam, „Možda je Bog progovorio kroz njega i učinio to da cimer nesvesno podesi termostat na 25°C kako bi ja mogao da prevaziđem svoju neugodnost spavanja u sobi s temperaturom od 25°C sada kada sam naučio meditacionu tehniku Vipasane. Možda je ovo neka lekcija. Ako ne vratim termostat nazad na 25°C, možda neću naučiti lekciju. Ako ne vratim termostat nazad na 25°C, onda stvaram konflikt. Ako ne vratim termostat nazad na 25°C, možda će momak zaista propatiti.“ Ne, ne, ne i ne! Nije lekcija! Ne stvaram konflikt! Patiće zajedno sa mnom ako ostavim na 25°C!

Vratim termostat nazad na 25°C, popijem dve čaše vode, ugasim svetla i pripremim se za toplotni udar. Par minuta kasnije, dok tonem u san, čujem kako cimer uđe u sobu, spremi se za spavanje i legne u krevet.

Nekoliko sati kasnije u Bog zna kojem satu tokom noći, probudim se kompletno znojav s oštrom glavoboljom. Paklena vrućina u sobi. Ustanem što sporije moguće kako ne bih previše tresao glavu, umijem se hladnom vodom i popijem nekoliko čaša vode misleći: „Ne zanima me šta bilo ko kaže, znam da i on, kao i ja, trenutno pati. Kako neko ne bi patio spavajući u zatvorenoj sobi sa 25°C?!“ Pogledam cimera, a on polu otkriven spava, muči se s onim ćebetom. Zašto nam je sve ovo trebalo? Vratim se nazad u krevet ne dirajući termostat.

Vipasana meditacija dan 6

U 12:00, odem na opcionalnu privatnu konsultaciju s učiteljem.

„Šta se sa mnom juče desilo?“, upitah ja učitelja.

Dragi učitelj reče, „Zvuči kao oluja. Zamisli da si unutar sebe imao veliki, kruti kamen. Godinama ili decenijama nikome pa čak ni sebi nisi dopuštao da mu se približi. Kako si danima meditirao, zamisli da je voda krenula da ulazi u kamen i da malo po malo pravi pukotine. Kako je kamen sve više i više pucao, postajao je sve mekši i mekši dok se na kraju konačno nije rasparčao i ispario. Sada nakon što je oluja prošla, računaj da si se oslobodio nečega velikog što ti je godinama ili decenijama stvaralo bedu i patnju. Čestitam!“

„Ako bih želeo da naučim da hodam po vatri, da li bih to mogao da postignem koristeći tehniku Vipasane?“, upitah radoznalo.

Dragi učitelj reče: „Hodanje po vatri je ekstremna situacija u kojoj se najverovatnije nikada nećeš naći. Međutim, ako se nekim slučajem u takvoj situaciji nađeš, onda, da, to možeš da postigneš koristeći Vipasanu.“

Vratio sam se nazad u sobu za vreme kratkog odmora i bacio pogled na termostat. Sada je bio podešen na 20°C i takav ostao do kraja kursa. Legao sam i taman pre nego što sam zatvorio oči, na suprotnom zidu odmah pored cimerovog kreveta ugledam 400 miliona godina starog „daddy long legs“ pauka. Šta on radi ovde u baš ovo vreme na baš ovom mestu? Zašto je ovde? Šta će cimer da uradi kada ga vidi pozicioniranim metar od svog naslona za glavu? Šta ako pređe na moju stranu sobe? Obojica smo dali zavet da ćemo tokom trajanja kursa poštovati pet pravila od kojih jedno sledi da se suzdržavamo od ubijanja bilo kakvih bića. Odremam nakratko. Zvuk gonga me probudi ukazujući na predstojeću sesiju meditacije. Otvorim oči i pogledam suprotni zid. Nije se pomerio.

Ostatak dana je bio posao kao i obično. Meditirao sam bez susretanja s bilo kakvim jakim fizičkim osećajima, jednostavno skenirajući i posmatrajući blage pulsacije širom tela.

Vipasana meditacija dan 7

U 3:55, déjà vu. Hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije u 4:00, déjà vu. Gde je „daddy long legs“ pauk otišao? Uđem u kupatilo i vidim ga kako se šeta po podu kabine za tuš. Pažljivo završim svoj posao u kupatilu i odem do dvorane za meditaciju. Ima nešto posebno u meditiranju tik pre izlaska sunca. To se treba iskusiti, o tome se ne može čitati.

Doručak je bio veoma ukusan. Zahvalnost.

U 9:00 se meditacija nastavi. Počnem da skeniram i posmatram različite delove tela, deo po deo. Sve ide dobro. Blage pulsacije se pojavljuju širom tela. Posao kao i obično. A onda ODJEDNOM, od nikuda, manifestuje se bol. Kao jako zategnuti kanap vezan oko srca koji prolazi kroz torso i spušta se niz levu stranu kičmene moždine. Aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Sedi mirno i samo posmatraj. Aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Nastavim da meditiram, skenirajući telo, posmatrajući manifestovani bol i pokušavajući da ostanem mirnodušan bez da prema njemu stvaram ikakvu odbojnost. Jako zategnuti kanap nije pokazivao nikakve znakove popuštanja tokom ostatka dana. Idemo dalje!

Vipasana meditacija dan 8

Željan da se suočim s jako zategnutim kanapom, svojom voljom odlučim da odradim još dva sata jake odlučnosti. U 4:30, meditacija počne. Jako zategnuti kanap, kao Kezalo, polako počne da se manifestuje i prikazuje svoje boje. Pola sata kasnije, manifestuje se u potpunosti. Sa svakim udahom krene da izaziva oštar, prodoran bol oko srca i niz kičmene moždine. „Sedi mirno i samo posmatraj,“ ponovih sebi.

Kezalo © Natalio

Kezalo © Natalio

Otprilike pola sata kasnije, vezan za klupu, ne popuštajući, nastavim da veslam dok nemilosrdni komandant galije nanosi prodorne udarce na moju kičmenu moždinu. Hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije, nastavim da se držim mirno, ne popuštajući dok manični robovlasnik brutalno nanosi udarac za udarcem na moja gola leđa. Boreći se sa svom svojom moćju i odlučnošću da se ne pomerim tokom dva sata meditacije, skoro se srušim od olakšanja kad čuh učiteljev glas,  što je signal za kraj meditacije.

Trebalo mi je nekoliko minuta da se otpetljam i povratim kontrolu nad donjim delom tela. Odem da odšetam krug. Blaga oluja se dogodi tokom šetnje, a zatim krenem na doručak. Tokom ostatka dana, jako zategnuti kanap nije pokazivao nikakve znakove popuštanja.

Vipasana meditacija dan 9

U 14:30 počne druga grupna meditacija dana. Bez ikakvih znakova popuštanja od strane jako zategnutog kanapa, nastavim da mirnodušno posmatram telo bez ikakve odbojnosti, žudnje ili očekivanja.

Ali onda, GLE ČUDA! OSLABIO JE! Nije više zategnut, sada pulsira. Svakoga sata postajao je slabiji i slabiji i pulsirao sve više i više dok konačno nije počeo da PUCA, ključa i isparava u večnu prazninu. Uraaaaaaaaa! Vidi šta sam stvorio! Stvorio sam vatru! Stvorio sam vatru! Hahahaaa!

Vipasana meditacija dan 10

Nakon dobrog noćnog odmora, probudio sam se nov čovek. Lišen kanapa koji je pukao i ispario, osećajući se vitalno i rezonirajući na novom nivou svesti, odsedeo sam meditacione sesije poslednjeg dana i završio kurs. Zahvalan za iskustvo koje mi je transformisalo život i omogućilo da naučim ovu dragocenu tehniku i zahvalan za priliku da prisustvujem ovom kursu u bajkovitoj atmosferi na platou Pokljuka u Sloveniji, donirao sam koliko mogu.

Hotel Center Pokljuka © Simon Benkič

Hotel Center Pokljuka © Simon Benkič

Šta je Vipasana?

Vipasana je tehnika meditacije čiji je cilj da u potpunosti ukloni mentalne nečistoće kroz direktno posmatranje sebe. Krajnji rezultat praktikovanja ove tehnike je um potpuno oslobođen od nečistoća, um potpuno izbalansiran i ispunjen ljubavlju i saosećanjem prema drugim bićima.

Kompletna tehnika je univerzalni lek za univerzalne probleme i može je praktikovati bilo ko, u bilo koje vreme, na bilo kojem mestu, bez sukoba rase, zajednice ili religije.

Kroz kontinuiranu praksu, tehnika oslobađa napetosti koje se razvijaju u svakodnevnom životu, otvarajući čvorove vezane starom navikom reagovanja na nebalansiran način na prijatne i neprijatne situacije, a zakoni prirode koji regulišu naše misli, osećanja, donošenje odluka i telesne senzacije postaju vrlo jasni. I tako kroz direktno iskustvo naše prirode, mi uviđamo kako napredujemo i nazadujemo, kako sami stvaramo svoju patnju, i kako se od nje oslobađamo. Praktikovanjem Vipasane osoba se oslobađa od iluzije, a život postaje ispunjeniji svesnošću, samokontrolom i unutrašnjim mirom.

Zašto kurs traje 10 dana?

Tradicionalno su kursevi trajali sedam sedmica, ali s početkom 20. veka počelo je da se eksperimentiše s kraćim trajanjem kursa kako bi se napravili pogodnijim za sve brži tempo života na planeti. Pokušano je sa trideset dana, dve sedmice, deset dana, čak i sedam dana i otkriveno je da manje od 10 dana nije dovoljno vremena da se um smiri i radi duboko sa mentalno-fizičkim fenomenom i da student dobije dovoljno iskustveno shvatanje tehnike.

Cena kursa

Svi kursevi se finansiraju isključivo na bazi donacija. Nikakve naknade za kurs se ne naplaćuju, čak ni za pokrivanje troškova hrane i smeštaja. Svi troškovi se pokrivaju donacijama onih koji su završili kurs, iskusili dobrobiti tehnike i žele da drugima pruže istu priliku. Donacije te vrste su jedini izvor prihoda Vipasana kurseva širom sveta.

Ni učitelji, ni volonteri, ni organizatori ne dobijaju nikakvu naknadu za svoj rad, već doniraju svoje vreme da bi omogućili drugima da osete dobrobiti koje je njima neko drugi omogućio da osete.

Učitelji ne primaju nikakva plaćanja, donacije ili druge materijalne koristi. Od njih se zahteva da imaju svoje privatne načine podrške. Ovo pravilo znači da neki od njih mogu imati manje vremena da podučavaju kurseve, ali to štiti studente od eksploatacije i štiti tehniku od komercijalizacije. U ovoj tradiciji, učitelji podučavaju Vipasanu čisto kao uslugu drugima. Sve što dobiju je zadovoljstvo da na kraju deset dana vide sreću u ljudima.

Na ovaj način se širenje Vipasane vrši u čistoj formi, slobodno od svakog oblika komercijalizma. Neko ko prvi put pohađa kurs, donaciju može dati poslednjeg dana kursa ili bilo kad nakon toga, u skladu sa svojim mogućnostima i volji.

Ovaj članak posvećen je svim volonterima 10-dnevnog kursa Vipasana meditacije održan aprila 2017. godine u Sloveniji i Darjanu Hudourniku – mom novom prijatelju i cimeru sa kursa.

Za više informacija o kursevima Vipasane, pogledaj zvanični sajt Vipasane.

  • 290
  •  

Ovaj članak je takođe dostupan na: en