Kako mi je 10-dnevni kurs Vipasana meditacije transformisao život

Meditacija @ TeraVector

Meditacija @ TeraVector

Zamisli da se 10 dana potpuno isključiš od sveta bez elektronike, knjiga, zabave i pisanja, prihvatiš zavet potpune tišine i celo vreme samo meditiraš, jedeš i spavaš. Šta misliš da bi se desilo? Propušteni pozivi, hrpa emailova, Pobunjeni atlas? Ne. Transformacija. Sa svim eksternim objektima uklonjenim iz tvoje percepcije, tvoj fokus se prebacuje na tebe. Bez ikakvih eksternih objekata za optuživanje, dođeš do realizacije da svi bolovi, patnja i beda dolaze iz unutrašnjosti. I nikada spolja. Ovo je moje prvo iskustvo s 10-dnevnim kursom Vipasana meditacije i meditacionom tehnikom Vipasana.

Dnevni raspored kursa

4:00Jutarnje buđenje uz gong
4:30 – 6:30Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
6:30 – 8:00Doručak i odmor
8:00 – 9:00Grupna meditacija (dvorana)
9:00 – 11:00Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
11:00 – 13:00Ručak i odmor
13:00 – 14:30Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
14:30 – 15:30Grupna meditacija (dvorana)
15:30 – 17:00Meditacija (dvorana ili tvoja soba)
17:00 – 18:00Voće i čaj
18:00 – 19:00Grupna meditacija (dvorana)
19:00 – 20:15Predavanje učitelja
20:15 – 21:00Grupna meditacija (dvorana)
21:00 – 21:30Odmor i opcionalna grupna konsultacija s učiteljem
21:30Gašenje svetla

Pravila kursa

  • Plemenita tišina znači nema pričanja, gestikulacija, znakovnog jezika, pisanja, čitanja, korišćenja telefona ili bilo kakve komunikacije tokom trajanja kursa.
  • Nema komunikacije sa spoljnim svetom.
  • Hrana koja se servira je biljna ishrana.
  • Alkohol, duvan i droga nisu dozvoljeni.
  • Muškarci i žene su odvojeni.
  • Samo tokom trajanja kursa, svi oblici molitve, obožavanja, religijske ceremonije, duhovne prakse i drugih tehnika meditacije uključujući paljenje tamjana, brojanje perlica, recitovanje mantri, pojanje, pevanje, plesanje i slično se trebaju obustaviti. Ovo ne služi osuđivanju bilo koje druge tehnike ili prakse, već pružanju poštene prilike Vipasana meditacionoj tehnici u svojoj čistoći.

Cena kursa

Svi kursevi se finansiraju isključivo na bazi donacija od starih studenata. Donacije se prihvataju samo od studenata koji su završili barem jedan 10-dnevni kurs i koji su sami iskusili dobrobiti tehnike. Donacije te vrste su jedini izvor prihoda Vipasana kurseva širom sveta. Ni učitelji, ni volonteri, ni organizatori ne dobijaju nikakvu naknadu za svoj rad, već doniraju svoje vreme da bi omogućili drugima da osete dobrobiti koje je njima neko drugi omogućio da osete. Na ovaj način širenje Vipasane se vrši u čistoj formi, slobodno od svakog oblika komercijalizma. Neko ko prvi put pohađa kurs može dati donaciju poslednjeg dana kursa ili bilo kad nakon toga, u skladu sa svojim mogućnostima i volji.

Vipasana meditacija dan 1

U 4:00, talasasti zvuk gonga prodre kroz celu zgradu. Tvoj cimer i ti se smenjujete za kupatilo uz savršenu hemiju uprkos tome što ne razgovarate i ne pravite nikakve gestikulacije jedan drugim.

U 4:30, prva sesija meditacije počne i sve što se od tebe traži je da svo vreme posmatraš svoj dah tako što svu svoju pažnju usmeravaš na deo odmah ispod i unutar tvojih nozdrva dok udišeš i izdišeš kroz nos. U 6:30 se prva sesija meditacije završi i služi se doručak.

Kako dan napreduje, pokušaji da tokom meditacije ostaneš fokusiran deluju nemogući jer um svakih par sekundi uporno luta na druga mesta. Pored nepripitomljivog uma, takođe moraš da se nosiš sa svojim telom i da pokušavaš da udobno sediš u poziciji lotusa bez ikakvih bolova. Neki studenti su uzeli jedan jastuk, neki tri, a neki šest, gradeći sebi sultanove trone i utvrđene zamke. Neki su tokom celog kursa meditirali sedeći na stolici. Šta god je potrebno. Važno je da ti bude što udobnije kako bi mogao da se fokusiraš na dah.

Dvorana za meditaciju © Gašper Kociper

Dvorana za meditaciju © Gašper Kociper

Do kraja dana, proveo si 10 sati meditirajući i pokušavajući da ostaneš fokusiran. Ležeći u krevetu, razmišljajući o dešavanjima dana s mešovitim emocijama neizvesnosti o tome šta je svrha svega ovoga i sumnje u to da li si sposoban za sve ovo, zaspiš s osećajem zahvalnosti za ukusne, tople, biljne obroke koji su ti bili pripremljeni i servirani od strane volontera.

Vipasana meditacija dan 2

Svakog dana, probudiš se uz zvuk gonga i jutro svane. Ali Bog je na umu imao druge planove i za mene je jutro svakoga dana dvaput svanulo. Prvo u 3:55 uz zvuk budilnika mog cimera koji je, u službi svih nas, volontirao da svakog jutra udara gong i onda hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije u 4:00 uz zvuk gonga.

Do kraja drugog dana, proveo si 20 sati meditirajući i pokušavajući da ostaneš fokusiran. Ležeći u krevetu, razmišljajući o dešavanjima dana, nesiguran o tome da li stvari radiš ispravno, zaspiš s osećajem postignuća zato što si izdržao prva dva dana kursa.

Vipasana meditacija dan 3

Kako treći dan počne, tokom meditacije se pojave novi izazovi i počneš da osećaš različite emocije. Bez elektronike, knjiga, zabave, pisanja, govora i gestikulacija, svi spoljni objekti su ukloljeni iz tvog polja percepcije. Pošto nema spoljnih objekata, tvoji um i ego nemaju nikoga koga mogu da okrivljuju za bol, patnju i bedu koju počneš da doživljavaš tokom meditacije. Ne želeći da prihvatiš da sav tvoj bol, patnja i beda dolaze iznutra tebe, tvoj um i ego počnu da traže nemoguće. A nemoguće je ništa!

Uprkos tome što nemaju spoljne objekte koje bi mogli da okrive, odlučni um i ego počnu da tragaju za žrtvenim jarcem. Petnaest minuta nakon što prva sesija meditacije počne, neko otvori vrata i izađe iz dvorane za meditaciju. Par minuta kasnije, vrata se ponovo otvore. Par minuta kasnije, ponovo. I voilà! Tvoj um i ego počnu da okrivljuju zvuk vrata za to što ne možeš da meditiraš.

Toliko mnogo izazova, toliko mnogo frontova, a tek je treći dan. Umiruješ um kako bi se fokusirao na dah, baviš se s neudobnošću tela radi sedenja u poziciji lotusa, pokušavaš da navedeš ego da gleda unutra. Dvostruko buđenje svakoga jutra.

U 6:30, meditacija se završi i počne vreme doručka. Misleći da si veoma gladan, kada si zapravo uznemiren svim izazovima i frontovima, prejedeš se. Prejedanje je još jedna metoda uma i ega s kojom se osnovna emociju koju u datom trenutku doživljavaš privremeno potiskuje.  Prejedanje funkcioniše tako što te optereti i spreči da osetiš svog unutrašnjeg vodiča koji pokušava da ti nešto kaže. Umesto da osetiš emociju i da se sa njom suočiš kada god ona ispliva na površinu, prejedanjem, okrivljivanjem spoljnih objekata ili konzumiranjem proizvoda instant zadovoljstva je privremeno potisneš sve dok ona neki drugi dan, mesec, ili godine ponovo ne ispliva na površinu.

Sredinom trećeg dana, dobiješ dodatna uputstva. Dok posmatraš dah, rečeno ti je da počneš da opažaš fizičke osećaje koji se pojavljuju odmah ispod ili unutar tvojih nozdrva. I ako se pojave, upućen si da ih jednostavno posmatraš bez da na njih reaguješ – ni fizički češkanjem niti mentalno stvarajući odbojnost prema njima.

Idući dalje, kako dan napreduje, nastaviš da meditiraš satima želeći da se neki fizički osećaj pojavi ispod tvojih nozdrva, ali se ništa ne pojavljuje. Nastaviš da meditiraš, razmišljajući o tome da li pravilno meditiraš, razmišljajući o tome da li da baciš peškir, kad odjednom GLE ČUDA! Pojavi se peckajući osećaj! I onda još jedan! I još jedan! I onda bubamara krene da se šeta ispod tvojih nozdrva! Osećaji svuda naokolo!

Hoćeš da reagujeđ i da se počešeš, ali poenta je da ne reaguješ već samo posmatraš. Treba samo da posmatraš kako se fizički osećaji pojavljuju i isparavaju. Šta je ovo? Šta ovi osećaji znače? Zašto ne mogu da se počešem? Zašto ne bih trebao da reagujem na njih? Zašto ih samo posmatram? Šta sad?

Sa svim ovim pitanjima u mislima, odeš u kafeteriju da zgrabiš neku voćku i čaj, ali je svo voće nestalo. Pirane! Počneš da okrivljuješ druge, ali onda shvatiš da uvek možeš da kažeš organizatorima da nisi imao priliku da pojedeš voće i oni bi ti naravno doneli voće. No, ja sam izabrao da ne kažem ništa, zgrabio sam čaj i prebacio svoj fokus na sva pitanja o kojima sam prethodno razmišljao. To u vezi voća se desilo samo taj dan pošto sam za večeru malo kasnije a littotišao u kafeteriju i nije se desilo nijedan drugi dan. Voća je svakoga dana bilo dosta za svakoga.

U 20:00, predavanje učitelja počne i gospodin Goenka sve vrati na svoje mesto odgovarajući na tvoja pitanja dok te istovremeno zasmejava kao neki veliki komičar. Divno. Magično. Zlatno.

U 21:30, svetla se ugase i zaspiš s obnovljenom energijom, optimizmom i osećajem postignuća radi završetka 30 sati meditacije, uspešnog posmatranja fizičkih osećaja i značajnog naoštrenja svog fokusa.

Vipasana meditacija dan 4

Ima nešto posebno u meditiranju tik pre izlaska sunca. To se treba iskusiti, o tome se ne može čitati.

Doručak je bio veoma ukusan. Zahvalnost.

Kako četvrti dan napreduje, dobiješ dodatna uputstva. Nakon više od 30 sati meditacije, tvoje čulno opažanje je veoma naoštreno i radi na potpuno novom nivou svesti. Nema povratka nazad sada nakon što si probudio i razvio ovu naprednu čulnu sposobnost. I sada, s tom istreniranom i naprednom čulnom sposobnošću, upućen si da počneš da posmatraš svoje celo telo za fizičke osećaje.

Kao skener za telo, počneš da skeniraš i posmatraš za fizičke osećaje na vrhu svoje glave, pa na ostatku glave, pa vratu, rukama, prsima, stomaku, genitalijama, leđima, butinama, kolenima, listovima, stopalama. I kada dođeš do stopala onda kreneš nazad ka vrhu svoje glave. I to je ono što treba da nastaviš da radiš. Od glave do stopala, od stopala do glave, posmatrajući svaki deo za fizičke osećaje – peckanje, svrab, bol, pulsacije, vibracije, toplota, hladnoća, bilo šta. I ako primetiš neki fizički osećaj, ne treba da fizički ili mentalno reaguješ već da ga samo posmatraš i postaneš svestan bez stvaranja bilo kakve žudnje ili odbojnosti prema tom osećaju.

Sada nakon što si naučio kompletnu meditacionu tehniku Vipasane, sav srećan nastaviš da meditiraš. Ali baš kao i tokom prva tri dana, svakih petnaest minuta nastaviš da menjaš ravnotežu svog tela, nastaviš da pomeraš svoje dlanove sa krila na kolena na krilo, nastaviš da prekrstavaš noge pa da ih stavljaš na pod pa da ih ponovo prekrstavaš kako bi ublažio sve veću nelagodnost u zglobovima, kolenima, kukovima i leđima od sedenja u jednoj poziciji. I to je u redu, kad god osetiš potrebu da se pomeriš, pomeri se.

Ali onda u 18:00, dobiješ dodatna uputstva. Treba da sediš mirno bez da se pomeraš čitav sat. Ovo se zove sat jake odlučnosti i rečeno ti je da će se praktikovati od danas pa nadalje tokom svake grupne meditacije u 8:00, 14:30 i 18:00. Sat jake odlučnosti, tri puta na dan.

Taman pre nego što meditacija počne i taman nakon što ti je rečeno da sedneš kako god ti je najudobnije, pitanja počnu da ti iskaču po mislima. Kako mogu da sedim mirno sat vremena kad bolovi počnu da se pojavljuju u roku od petnaest minuta? Kako ću ovo postići? Šta će se sa mnom desiti ako se ne pomerim kada bol počne da se pojavljuje?

Sesija meditacije počne. Poslednja molitva. Bože imaj milosti na moje telo.

Nakon petnaest minuta meditacije, manifestuju se prvi bolovi u kolenima.

Minuti kasnije, bol postane intenzivniji. Gravitacija povlači kolena što onda vrši pritisak na zglobove. Samo posmatraj, postani svestan i nastavi da skeniraš.

Minuti kasnije, intenzivan bol počne da ometa posmatranje drugih delova tela.

Minuti kasnije, bol u zglobovima postane intenzivniji. Samo posmatraj, postani svestan i nastavi da skeniraš.

Minuti kasnije, bol u kolenima i zglobovima postane nepodnošljiv. „Sedi mirno,“ rekoh sebi.

Minuti kasnije, bol se manifestuje u donjem delu leđa. Šta sad? Kad će da prođe sat vremena? Mora da je ostalo još pola sata.

Minuti kasnije, ovo je nepodnošljivo. Kolena i zglobovi samo što se nisu pokidali. Sedi mirno.

Minuti kasnije, ako pakao postoji, mora da je ovako kada si u njemu. Bože imaj milosti na moje telo.

Minuti kasnije, ako postoji više krugova pakla, ovako mora da je u donjim krugovima. Sedi mirno.

Minuti kasnije, pomozi mi Bože.

Minuti kasnije, ceo donji deo tela otrne. Butine, kolena i stopala nestanu kao da više ne postoje. Telo je veoma inteligentno, ali je podređeno umu kojeg mora da sluša. Um je odlučio da opaža, ali da ne stvara odbojnost ka bolu. Telo je moralo da posluša um i manifestuje tu realnost. Isključilo je sve receptore bola u donjem delu telu. Bol je nestao. Sedi mirno.

Minuti kasnije, kraj meditacije je signaliziran. Božji dar. Otvaram oči. Ne mogu da osetim niti pomerim donji deo tela. Minuti prolaze dok sedim mirno. Kako život počne da se ponovo vraća nazad u kolena i zglobove, počnem da se osećam kao da će nešto veliko da se desi. Ali se na kraju ništa ne desi, šta god da je. Možda se i desilo, ali mi je promaklo kao što neki trenutak nekom sportskom snimatelju ponekad promakne.

Ležeći u krevetu, razmišljajući o ovom iskustvu, zbunjen i iscrpljen zaspim 20000 milja ispod mora.

I bitno je navesti da, tokom celog kursa pa čak i tokom sati jake odlučnosti, kad god osetiš potrebu ili želju da se radi nekog bola ili fizičke neugodnosti pomeriš, rečeno ti je da slobodno možeš da se pomeriš. Zdravlje je na prvom mestu pa tek ostale stvari. Svako ima slobodu da se tokom meditacije pomera koliko god želi i u skladu sa svojim fizičkim i psihičkim kapacitetima.

Vipasana meditacija dan 5

Prvi poziv za buđenje. Drugi poziv za buđenje. Razmišljajući o sinoćnjem iskustvu, odlučim da tokom prve meditacione sesije dana odradim dva sata jake odlučnosti. Ali će mi biti potreban još jedan jastuk. Sati je 4:30, jaka kiša napolju i sunce još uvek nije izašlo. Sedeći pouzdano na TRI jastuka, počnem da meditiram, posmatrajući pulsacije, peckajuće osećaje i lagan pritisak na različitim delovima tela.

Nakon možda 45 minuta, manifestuje se intenzivan bol u kolenima, zglobovima i leđima.

Petnaest minuta kasnije, bol postane nepodnošljiv.

Pet minuta kasnije, dođem do realizacije da jastuci ne sprečavaju otvaranje kapija pakla već ga samo odlažu.

Bože imaj milosti na moje telo.

Pet minuta kasnije, sedi mirno. Ne moram da sedim mirno, ovo nije obavezna grupna meditacija! Doneo si odluku da sediš mirno dva sata. Ostani dosledan sebi. Sedi mirno.

Pomozi mi Bože.

Minuti kasnije, donji deo tela otrne, osećam se kao da mi gornji deo tela lebdi. Nastavim da posmatram svoje telo, deo po deo.

U 6:30 se meditacija završi. Zvuk snažne kiše dolazi spolja. Vreme se zaustavi. Otvaram oči. Ne mogu da pomerim noge. Svi krenu na doručak i ostanem sam u dvorani za meditaciju. Kako polako počnem da otpetljavam noge koristeći svoje ruke, osećaj u donjem telu polako počne da mi se vraća. Minuti prođu pre nego što pokušam da ustanem. Ustanem s osećajem kao da mi je hiljadu iglica unutar tela. Polako krenem da hodam ka vanjskom prostoru za šetanje. Usred jake kiše, počnem da hodam u krug. Kako počnem da hodam, električni osećaji počnu da se talasaju kroz moje telo, mišići počnu da mi se nehotično trzaju i telo počne da mi se neprestano trese. Hodajući nestabilno kroz jaku kišu kao da sam pijan, električne munje počnu da mi prolaze kroz telo. Kako krenem prilazim kraju kruga, nešto mi kaže da ne idem u kafeteriju već u svoju sobu. Uđem u sobu, kleknem na krevet. A onda se dogodi nešto što nikada neću zaboraviti.

Okeani postaše uznemireni kao nikada pre, kiše počoše da liju snažnije nego ikada, reke počoše da teku toliko brzo koliko to rade samo jednom u veku. Šta se dešava? Oluja je postajala sve jača. I jača i jača. A onda je odjednom sve postalo jedno. Zamrznuti trenutak jedinstva. Granice su nestale. Nisam više mogao da razlikujem telo, krevet, sobu, hotel, borove, planinu, nebo. Sve je postalo jedno bez granica. Sve je bilo jedno. Sve je bilo Bog. Sve JE Bog. Lica moje ćerke Hejli i učitelja gospodina Goenke i Teuna Zuiderenta se ispred mene pojaviše, a onda je nebo progovorilo: „U redu je sine moj. U redu je.“ Ljubav je prožimala kroz sve. Nepodnošljivo dobra ljubav. Ako raj postoji, ovako mora da je kada si u njemu. Kako je naizgled beskonačan trenutak tišine usred oluje dolazio pri kraju, nastavio sam da glasno plačem iz dna svoje duše lijući svoje poslednje suze na krevet.

Prostor za šetanje © Darjan Hudournik

Prostor za šetanje © Darjan Hudournik

Kada je oluji dugoj 300000 milisekundi došao kraj, oporavio sam se i otišao da doručkujem. Šta se upravo dogodilo? Nespreman da razgovaram i delim ovo iskustvo, odlučio sam da ga za dan zadržim za sebe i da o tome ne razgovaram s učiteljem. Ostatak dana je bio uobičajen s jednim izuzetkom.

Pre nego što je kurs počeo, moj cimer i ja smo se dogovorili da sobni termostat držimo na između 18°C i 20°C. I ovaj dogovor je bio poštovan. MEĐUTIM, kada se zadnja sesija meditacije u danu završila, otišao sam u sobu, pripremio se za spavanje i taman pre nego što sam legao u krevet, bacio sam pogled na termostat i video da je podešen na 25°C. Podigao mi se pritisak. „Sneaky Russian!“ Moj cimer zapravo izgleda kao jedan od onih fudbalera koji ne pevaju tokom himne već samo stoje tu s ozbiljnim i intenzivnim pogledom na licu, a onda tokom utakmice čine opasne klizeće startove nad drugim igračima. Pokazao bi ja njemu!

Ne želim da mu prigovorim jer bih onda prekršio zavet tišine. Ako prosto smanjim termostat na 20°C, onda reagujem i kreiram konflikt, a to ne želim da uradim. Šta me je navelo da se prijavim na ovaj kurs Vipasane?! Ako smanjim termostat na 20°C, možda će momku stvarno biti hladno i naporno. Ako ostavim na 25°C, ne želim ni da pomislim šta bi se sa mnom desilo tokom noći. Šta je učinio?! Kako je smeo da me dovede u ovako tešku situaciju?! Danas sam već jednom prošao kroz pakao, a on želi da tokom noći ponovo prolazim kroz pakao?!

Smanjim termostat na 20°C i počnem da gledam u termostat i razmišljam, „Možda je Bog progovorio kroz njega i učinio to da cimer nesvesno podesi termostat na 25°C kako bi ja mogao da prevaziđem svoju neugodnost spavanja u sobi s temperaturom od 25°C sada kada sam naučio meditacionu tehniku Vipasane. Možda je ovo jedna lekcija. Ako ne vratim termostat nazad na 25°C, možda neću naučiti lekciju. Ako ne vratim termostat nazad na 25°C, onda stvaram konflikt. Ako ne vratim termostat nazad na 25°C, možda će se momak napatiti.“ Ne, ne, ne i ne! Nije lekcija! Ne stvaram konflikt! Patiće zajedno sa mnom ako ostavim na 25°C!

Vratim termostat nazad na 25°C, popijem dve čaše vode, ugasim svetla i pripremim se za toplotni udar. Par minuta kasnije, dok tonem u san, čujem kako cimer uđe u sobu, spremi se za spavanje i legne u krevet.

Nekoliko sati kasnije u Bog zna kojem satu tokom noći, probudim se kompletno znojav s oštrom glavoboljom. Paklena vrućina u sobi. Ustanem što sporije moguće kako ne bih previše tresao glavu, umijem se hladnom vodom i popijem nekoliko čaša vode misleći: „Ne zanima me šta bilo ko kaže, znam da i on, kao i ja, trenutno pati. Kako neko ne bi patio spavajući u zatvorenoj sobi sa 25°C?!“ Pogledam cimera, a on skroz otkriven spava, muči se s onim ćebetom. Zašto nam je ovo trebalo? Vratim se nazad u krevet ne dirajući termostat.

Vipasana meditacija dan 6

U 12:00, odem na opcionalnu privatnu konsultaciju s učiteljem.

„Šta se sa mnom juče desilo?“, upitah ja učitelja.

Dragi učitelj reče, „Zvuči kao oluja. Zamisli da si unutar sebe imao veliki, kruti kamen. Godinama ili decenijama nikome pa čak ni sebi nisi dopuštao da mu se približi. Kako si danima meditirao, voda je krenula da ulazi u kamen i da malo po malo pravi pukotine. Kako je kamen sve više i više pucao, postajao je sve mekši i mekši dok se na kraju konačno nije rasparčao i ispario. Sada nakon što je oluja prošla, računaj da si se oslobodio nečega velikog što ti je godinama ili decenijama stvaralo bedu i patnju. Čestitam!“

„Ako bih želeo da naučim da hodam po vatri, da li bih to mogao da postignem koristeći tehniku Vipasane?“, upitah radoznalo.

Dragi učitelj reče: „Hodanje po vatri je ekstremna situacija u kojoj se najverovatnije nikada nećeš naći. Međutim, ako se nekim slučajem nađeš u takvoj situaciji, onda, da, možeš to da postigneš koristeći Vipasanu.“

Vratio sam se nazad u sobu za vreme kratkog odmora i bacio pogled na termostat. Sada je bio podešen na 20°C i takav ostao do kraja kursa. Legao sam i taman pre nego što sam zatvorio oči, na suprotnom zidu odmah pored cimerovog kreveta ugledam 400 miliona godina starog „daddy long legs“ pauka. Šta on radi ovde u baš ovo vreme na baš ovom mestu? Zašto je ovde? Šta će cimer da uradi kada ga vidi pozicioniranim metar od svog naslona za glavu? Šta ako pređe na moju stranu sobe? Obojica smo dali zavet da ćemo poštovati pet pravila od kojih jedno sledi da se tokom kursa suzdržavamo od ubijanja bilo kakvih bića. Odremam nakratko. Zvuk gonga me probudi ukazujući na predstojeću sesiju meditacije. Otvorim oči i pogledam suprotni zid. Nije se pomerio.

Ostatak dana je bio posao kao i obično. Meditirao sam bez susretanja s nekim jačim fizičkim osećajima, jednostavno skenirajući i posmatrajući blage pulsacije širom tela.

Vipasana meditacija dan 7

U 3:55, déjà vu. Hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije u 4:00, déjà vu. Gde je „daddy long legs“ otišao? Uđem u kupatilo i vidim ga kako se šeta po podu kabine za tuš. Pažljivo završim svoj posao u kupatilu i odem do dvorane za meditaciju. Ima nešto posebno u meditiranju tik pre izlaska sunca. To se treba iskusiti, o tome se ne može čitati.

Doručak je bio veoma ukusan. Zahvalnost.

U 9:00 se meditacija nastavi. Počnem da skeniram i posmatram različite delove tela, deo po deo. Sve ide dobro. Blage pulsacije se pojavljuju širom tela. Posao kao i obično. A onda ODJEDNOM, od nikuda, manifestuje se bol. Kao jako zategnuti kanap vezan oko srca koji prolazi kroz torso i spušta se niz levu stranu kičmene moždine. Aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Sedi mirno i samo posmatraj. Aaaaaaaaaaaaaaaaaa! Nastavim da meditiram, skenirajući telo, posmatrajući manifestovani bol i pokušavajući da ostanem mirnodušan bez da prema njemu stvaram ikakvu odbojnost. Jako zategnuti kanap nije pokazivao nikakve znakove popuštanja tokom ostatka dana. Idemo dalje!

Vipasana meditacija dan 8

Željan da se suočim s jako zategnutim kanapom, odlučim da odradim još dva sata jake odlučnosti. U 4:30, meditacija počne. Jako zategnuti kanap, kao Kezalo, polako počne da se manifestuje i prikazuje svoje boje. Pola sata kasnije, manifestuje se u potpunosti. Sa svakim udahom krene da izaziva oštar, prodoran bol oko srca i niz kičmene moždine. „Sedi mirno i samo posmatraj,“ ponovih sebi.

Kezalo © Natalio

Kezalo © Natalio

Otprilike pola sata kasnije, vezan za klupu, ne popuštajući, nastavim da veslam dok nemilosrdni komandant galije nanosi prodorne udarce na moju kičmenu moždinu. Hiljade Teslinih skalarnih talasa kasnije, nastavim da se držim mirno, ne popuštajući dok manični robovlasnik brutalno nanosi udarac za udarcem na moja gola leđa. Boreći se sa svom svojom moćju, skoro se srušim od olakšanja kada čujem gospodina Goenku kako peva, ukazujući na kraj meditacije.

Trebalo mi je nekoliko minuta da se otpetljam i povratim kontrolu nad donjim delom tela. Odem da odšetam krug. Blaga oluja se dogodi tokom šetnje, a zatim krenem na doručak. Tokom ostatka dana, jako zategnuti kanap nije pokazivao nikakve znakove popuštanja.

Vipasana meditacija dan 9

U 14:30 počne druga grupna meditacija dana. Bez ikakvih znakova popuštanja od strane jako zategnutog kanapa, nastavim da mirnodušno posmatram telo bez ikakve odbojnosti, žudnje ili očekivanja.

Ali onda, GLE ČUDA! OSLABIO JE! Nije više zategnut, sada pulsira. Svakoga sata postajao je slabiji i slabiji i pulsirao sve više i više dok konačno nije počeo da PUCA, ključa i isparava u večnu prazninu. Uraaaaaaaaa! Vidi šta sam stvorio! Stvorio sam vatru! Stvorio sam vatru! Hahahaaa!

Vipasana meditacija dan 10

Nakon dobrog noćnog odmora, probudio sam se nov čovek. Lišen kanapa koji je pukao i ispario, osećajući se vitalno i rezonirajući na novom nivou svesti, odsedeo sam meditacione sesije poslednjeg dana i završio kurs. Zahvalan za iskustvo koje mi je transformisalo život i za priliku da prisustvujem ovom kursu u bajkovitoj atmosferi na platou Pokljuka u Sloveniji, donirao sam koliko mogu.

Hotel Center Pokljuka © Simon Benkič

Hotel Center Pokljuka © Simon Benkič

Ovaj članak posvećen je svim volonterima 10-dnevnog kursa Vipasana meditacije održan aprila 2017. godine u Sloveniji i Darjanu Hudourniku – mom novom prijatelju i cimeru sa kursa. Za više informacija o kursevima Vipasane, pogledaj zvanični sajt Vipasane.

Ovaj članak je takođe dostupan na: en