Iskreni i neiskreni lekari

Jedno od kritičnih pitanja koje treba postaviti tokom čitanja nekog članka medicinskog časopisa je ko je tu studiju finansirao? Za većinu časopisa, istraživači su obavezni da prijave svoje izvore finansiranja, šta je onda problem? Pa, istraživači mogu da prikriju pravo poreklo finansijske podrške: mogu da ga sakriju, preruše ili čak operu novac kroz frontovsku organizaciju. Na primer, studija koja umanjuje rizik od raka pluća je delimično finansirana od strane Fondacije za karcinom pluća: Rano otkrivanje, prevencija i lečenje. To ne zvuči tako loše sve dok ne shvatite da je finansirano milionima od neke duvanske kompanije. Vidite, ne postoji obaveza da se izvori izvora finansiranja prijavljuju. To omogućava kompanijama da izvrdavaju obaveze za prijavljivanje finansiranja i dodatno otežava praćenje novca.

Zašto je izvor finansiranja bitan? U svakoj od osam recenzija koje obuhvataju preko hiljadu studija je otkriveno to da će istraživanja finansirana od industrije verovatnije doneti zaključke koji idu u korist industriji. Na primer, zašto neki naučni članci o zdravstvenom uticaju duvanskog dima iz druge ruke donose drugačije zaključke od ostalih? Jedini faktor je bio da li je autor povezan sa duvanskom industrijom. Ovo je uznemirujući nalaz. I to govori da, daleko od toga da sukob interesa nije važan u objektivnom i čistom svetu nauke, to može biti glavni faktor koji odlučuje rezultat mnogih studija.

No i pored toga ne biste znali zato što 77% autora nisu prijavili izvore finansiranja. I to je još jedan problem: odgovornost za navođenje izvora finansiranja je u potpunosti prepuštena autorima. Koliko onda istraživača objavljuje istinu?

Izgleda da je u Danskoj usvojen zakon koji lekare obavezuje da prijave svaki put kada su radili s industrijom i to je istraživačima omogućilo da unakrsno referenciraju studije koje su objavili da bi videli koliko su bili iskreni. I u 48% slučajeva sukob interesa nije bio prijavljen, što dodatno potvrđuje percepciju toga da lekari sukobe interesa prosto ne uzimaju ozbiljno, ili barem ne danski lekari.

Šta je sa SAD-om? Nismo znali sve dok se ovo istraživanje nije objavilo. Istorijski gledano, nisu postojala sredstva za potvrđivanje ili proveravanje kada bi neki američki lekar rekao da nema sukob interesa, ali su onda 2007. godine kompanije za zamenu kukova i kolena bile primorane da plate stotine miliona dolara u kaznama za davanje ilegalnog mita ortopedskim hirurzima. Mnogi ortopedski hirurzi su donosili odluke na osnovu toga koliko bi novca mogli da zarade, birajući uređaj za implantaciju tako što idu kod najvišeg ponuđača. Očekujemo da lekari donose odluke na osnovu onoga što je u najboljem interesu njihovih pacijenata, rečeno je u Ministarstvu pravde, a ne u najboljem interesu njihovih bankovnih računa. I deo nagodbe je bio to da moraju da javno objave sve uplate koje su izvršile lekarima. Objavljivanje tih zapisa pružilo je retku priliku da vidimo ako lekari govore istinu na formularima za prijavljivanje izvora finansiranja. I, gle čuda, više od polovine uplata nije bilo prijavljeno, iznoseći milione dolara.

E sad, ovo je bilo za hirurge i kompanije za medicinske uređaje. Šta je sa lekarima i farmaceutskim kompanijama? Dogodila se ista stvar tako što su farmaceutske kompanije bile primorane da prijave kome su izvršile uplate. Pogledali su publikacije lekara koji su dobili najviše novca, najmanje 100.000 dolara. I bili su gori od hirurga. U 69% slučajeva nisu prijavili svoje industrijske veze. Problem je to što pretpostavljamo da će istraživači biti iskreni i reći istinu, ali ovi nalazi sugerišu da se ne može pretpostaviti da su formulari za prijavljivanje sukoba interesa tačni i kompletni. Tako da čak i kada bi članak tvrdio da nema sukob interesa, ko će znati ako je to zaista istina?

Dugogodišnji glavni urednik Medicinskog časopisa New England napisao je zastrašujuće delo o farmaceutskim kompanijama i lekarima koji nisu prijavili stotine hiljada dolara koje su primili od kompanija poput GlaxoSmitKline, koja je kažnjena bukvalno milijarde dolara za stvari poput mita i zataškavanje podataka. Kada su dobili rezultate koji su komercijalno neprihvatljivi, prosto su ih samo „sahranili“. Milijarde u novčanim kaznama, ali za farmaceutske kompanije to jednostavno mogu biti samo troškovi poslovanja. Koliko god mnoge prakse farmaceutske industrije bile ponižavajuće, medicinska struka može biti još krivičnija. Mislim, očekivano je da farmaceutske kompanije prioritizuju profit, ali možda bismo trebali očekivati više od struke za isceljenje.

Ovaj tekst preuzet je sa sajta NutritionFacts.org uz odobrenje NutritionFacts tima. Ovaj članak je ekskluzivno prvi put objavljen na sajtu NutritionFacts.org – strogo nekomercijalni sajt koji nudi najnovije informacije o ishrani koje su bazirane na nauci i dokazima. Originalni članak i video snimak objavljeni su na engleskom, a prevedeni su za srpsko, hrvatsko, bosansko i crnogorsko govorno područje od strane autora sajta matija.rs.

  • 21
  •  

Ovaj članak je takođe dostupan na: en