Gluten: nema više kontroverzi

Gluten @ zimmytws

Gluten @ zimmytws

Danas se zvanično priznaju tri stanja vezana za gluten: alergija na pšenicu, celijakija i osetljivost na gluten. Otprilike jedna od hiljadu osoba je možda alergična na pšenicu, skoro 1% stanovništva možda ima celijakiju i malo više od 1% stanovništva je osetljivo na gluten. I kada se kaže gluten, misli se na gluten u pšenici, ražu i ječmu.

Za razliku od ljudi koji imaju celijakiju, ljudi koji pređu na dijetu bez glutena ne rade to radi prevencije ozbiljnih komplikacija koje nastaju od autoimune reakcije koja se pojavljuje kod ljudi s celijakijom, već samo da bi se rešili nekih od simptoma osetljivosti na gluten i time na neki način poboljšali kvalitet svog života.

Kako se celijakija dijagnostikuje?

Kada neka osoba iz nekog razloga pomisli da je osetljiva na gluten i želi da sazna ako zaista jeste osetljiva, prvo uradi dijagnozu za celijakiju što trenutno obuhvata vađenje krvne slike i biopsiju tankog creva. I ako je rezultat pozitivan onda pređe na dijetu bez glutena. Ali ukoliko rezultat nije pozitivan onda uvek ima opciju da se zdravije hrani, to jest da svakodnevno jede više voća, mahuna, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova.

Farsa i dezinformacije

Ono što je ironično – a objavljeno je u Lancetu, najsprestižnijem medicinskom žurnalu Britanije – je to da većina ljudi sa celijakijom nije svesna svoje dijagnoze dok milioni ljudi koji nisu osetljivi na gluten isključuju gluten iz svog života i po proseku troše oko tri puta više na bezglutenske namirnice, a nastavljaju da svakodnevno konzumiraju životinjske i rafinisane biljne proizvode. Zašto ljudi ovo rade? Ljudi ovo rade jer ih informacije koje se predstavljaju u javnosti dovode do toga da misle da je gluten glavni uzrok i rešenje svih prehrambenih i zdravstvenih problema skrećući im pažnju od zdravstvenih posledica koje nastaju konzumiranjem životinjskih i rafinisanih biljnih proizvoda. Kada bi ljudi mogli da dođu do istinskih informacija, svoj novac bi trošili na namirnice koje im zaista promovišu zdravlje poput voća, mahuna, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova.

Dok GOD postoje multimilijarderski finansijski interesi sa obe strane – multimilijarderske industrije proizvoda sa glutenom i multimilijarderske industrije proizvoda bez glutena – važno je znati kako prepoznati kontradiktorne i pristrane informacije i u obzir uzimati samo one informacije koje su bazirane na nauci vrhovnog integriteta bez finansijskih konflikta i interesa. A ta nauka kaže da za ljude koji nisu osetljivi na gluten odnosno da za 98% stanovništva, žitarice ne samo promovišu zdravlje, već su povezane sa smanjenim rizikom od koronarnih bolesti srca, raka, dijabetesa, gojaznosti i drugih hroničnih bolesti. Naravno, misli se na integralne žitarice, a ne na rafinisane žitarice poput belog pirinča, belog hleba i bele paste.

Zaključak

Dakle nikakvi dosadašnji podaci ne ukazuju na to da bi opšta populacija trebala da izbegava gluten, ali da za ljude koji imaju celijakiju ili koji su osetljivi na gluten, dijeta bez glutena može biti ne samo korisna već spasujuća.

I za one koji imaju celijakiju ili one koji su osetljivi na gluten, bitno je biti svestan toga da gluten nije glavni uzrok i rešenje svih prehrambenih i zdravstvenih problema već samo jedna u nizu mnogih komponenti zdrave ishrane. Tako da ukoliko neko želi da se zaista hrani zdravo onda takođe u obzir treba da uzme i ostale komponente prave zdrave ishrane, a to znači konzumiranje što više voća, mahuna, zelenog lisnatog povrća, integralnih žitarica i orašastih plodova i što manje prerađenih biljnih namirnica uz, ukoliko je moguće, kompletnu eliminaciju životinjskih proizvoda – mesa, jaja i mlečnih proizvoda – koji svi sadrže holesterol i velike količine zasićenih masti, a ne sadrže vlakna.

Put je dugačak, ali nagrađujuć i vredan truda.

Uzdravlje!

Ovaj članak je takođe dostupan na: en