Fitinska kiselina: suprotno od svega što ste do sada čuli

Iznenađenje @ SIphotography

Iznenađenje @ SIphotography

„Zdravstveni organi širom sveta universalno preporučuju povećanje unosa integralnih žitarica i mahuna – pasulj, grašak, leblebija i sočivo – za promociju zdravlja.“ Ali šta je sa fitinskom kiselinom odnosno fitatima?

Fitati su jedinjenja koja se prirodno stvaraju i nalaze u svim semenima biljaka što botanički znači sve vrste pasulja, žitarica, orašastih plodova i semenki. Decenijama su se fitati smatrali kao loša jedinjenja koja sprečavaju apsorpciju minerala i to je zašto, na primer, često čujemo savete da pečemo, proklijamo i potapamo orašaste plodove kako bi uklonili fitate i tako mogli da apsorbujemo više minerala poput kalcijuma.

Zabrinutost o fitatima u vezi sa zdravljem kostiju je nastala iz serije laboratorijskih eksperimenata koji su vršeni na štenadima i objavljeni 1949. godine, sugestirajući da ishrana bogata fitatima stvara efekat omekšavanja kostiju i anti-kalcifikacije. Naknadne studije na pacovima, u kojima su ih hranili količinom hrane koja je jednaka 10 kriški hleba dnevno, su potvrdile status fitata kao takozvani „anti-nutrijent“. Ali u skorije vreme, u svetlu stvarnih ljudskih podataka, imidž fitata je prošao „preobražaj“.

Ako stavite ljude na ishranu bogatu fitatima i izmerite im balans kalcijuma njihova tela izgleda da su se vremenom navikla na dodatnu količinu fitata i sve je bilo u redu. Ali je ova studija urađena koristeći samo 3 osobe, tako da mi je bilo drago da vidim da je objavljeno ovo sledeće istraživanje gde je postavljeno jednostavno pitanje: „Da li ljudi koji izbegavaju hranu bogatom fitatima – mahunama, orašastim plodovima i integralnim žitariama – imaju bolju mineralnu gustinu kostiju?“ Ne! Zapravo, sasvim suprotno. Oni koji unose više hrane bogatom fitatima imaju jače kosti kao što je mereno u peti, kičmi i kuku. Istraživači su zaključili da „konzumiranje dijetetskih fitata ima zaštitno dejstvo protiv osteoporoze i da nizak unos fitata (može umesto toga) da se smatra faktorom rizika od osteoporoze.“ Ovo je u skladu sa izveštajima da fitati mogu da inhibiraju rastvaranje kostiju slično lekovima protiv osteoporoze kao što je Fosamax.

Sledeća studija je našla istu stvar: poboljšana gustina kostiju u onima koji su konzumirali najviše fitata. Ali ovo je najubedljivije istraživanje do danas, koje zapravo meri nivoe fitata koji prolaze kroz ženska tela i koje prati njihovu koštanu masu tokom vremena. Žene sa najvišim nivoom fitata su imale najniži nivo gubitka kostiju u svojim kičmama…u svojim kukovima…i nije iznenađujuće da su one koje su jele najviše fitata bile procenjene da imaju značajno manji rizik od velikih preloma i manji rizik specifično od preloma kuka.

Smatra se da je ovo delom zbog toga što fitati pomažu u blokiranju formiranja ćelija koje jedu koštanu masu. Možemo da vidimo koliko se više koštane mase pojede u grupi sa leve strane koja ne konzumira fitate.

Sad…lek Fosamax može imati slično blagotvorno dejstvo, ali fitati nemaju nuspojave koje su povezane sa ovom vrstom bisfosfonatnih lekova, nuspojave poput osteonekroze.

Postoji jedna retka nuspojava koja je povezana sa ovom vrstom lekova i zove se osteonekroza vilice. I razlog zbog kojeg ljudi uzimaju ove lekove je da zaštite svoje kosti, ali tako takođe rizikuju da ih dovedu do truljenja.

Ovaj članak preuzet je sa sajta NutritionFacts.org uz odobrenje NutritionFacts tima. Ovaj članak je ekskluzivno prvi put objavljen na sajtu NutritionFacts.org – strogo nekomercijalni sajt koji nudi najnovije informacije o ishrani koje su bazirane na nauci i dokazima. Originalni članak i video snimak objavljeni su na engleskom, a prevedeni su za srpsko, hrvatsko, bosansko i crnogorsko govorno područje od strane vlasnika sajta matija.rs.

Ovaj članak je takođe dostupan na: en