Da li je veganska ishrana zdrava ishrana?

Veganski proizvodi

Neki ljudi misle da postoje zdrave vrste mesa, neki ljudi misle da su jaja i mlečni proizvodi zdraviji od mesa, dok neki ljudi, želeći da poboljšaju svoje zdravlje, ali nesvesni i neupućeni o tome da hrana koja nije životinjskog porekla nije sva automatski zdrava hrana, prestaju da jedu hranu životinjskog porekla zamenjujući je s gotovo jednako štetnim visoko prerađenim namirnicama biljnog porekla.

Kontradiktorne informacije i senzacionalne tvrdnje zbunjuju ljude. Na medicinskim fakultetima se o ishrani gotovo ni ne uči i javnost generalno, bez temeljnog ispitavanja, prati i veruje u ono što neki mediji objavljuju, a ono što se objavljuje ima puno kontradiktornosti. Jedi voće, ne jedi voće. Jedi meso, ne jedi meso. I ljudi ne znaju kome da veruju. Zato ćemo u ovom članku da porazgovaramo o ishrani i počećemo s mesom.

Mnogi ljudi misle da pod zdravom hranom spadaju neke vrste mesa poput ribe, bele piletine i organskog mesa. No, s obzirom da je Svetska zdravstvena organizacija zvanično deklarisala meso kao kancerogen prve klase, s obzirom da ribe sadrže živu i veliku količinu toksičnih materijala koje tokom svojeg višegodišnjeg života svakodnevno upijaju po okeanima i s obzirom da Eskimi koji se pretežno hrane samo mesom uključujući i ribom imaju prosečan životni vek od 68 godina i duplo veću stopu mortaliteta od moždanog udara nego ostali narodi, o mesu više nema kontroverzi.

Mi ljudi možemo da opstanemo na živom i kuvanom mesu, ali je naše telo dizajnirano da prosperira na biljnoj ishrani. Naučni svet je nepobitno dokazao da je svaka vrsta mesa štetna po ljudsko zdravlje i meso nikako ne može biti zdrava hrana. S tim rečenim, sada ćemo da pojasnimo razliku između veganske i celovite biljne ishrane, ali i vegetarijanske.

Vegetarijanska ishrana je izraz sa ishranu u kojoj se ne jede meso, ali se jede sve ostalo uključujući voće, povrće, jaja i mlečne proizvode. No stvar je u tome što se jaja i mlečni proizvodi po nutritivnom sadržaju vrlo malo razlikuju od mesa. Holesterol, velike količine zasićenih masti, problematičan životinjski protein i sve druge štetne materije koje se nalaze u mesu se takođe nalaze i u jajima i u mlečnim proizvodima. Neko može da kaže da se hrani vegetarijanskom ishranom, a da svakoga dana konzumira jaja i mlečne proizvode, i to nije zdrava ishrana.

Međutim, neko takođe može da kaže da se hrani veganskom ishranom, a da im se većina svakodnevne ishrane sastoji od visoko prerađenih namirnica biljnog porekla koje sadrže malo ili nimalo vlakna i koje su pune biljnog ulja, dodate soli ili dodatog šećera, i to nije zdrava ishrana.

Veganska ishrana po definiciji samo znači ishrana koja ne sadrži životinjske proizvode, a to je ne čini automatski zdravom jer samo naglašava šta ne sadrži, a ne i šta sadrži. Tako da veganska ishrana može da znači zdrava ishrana, ali takođe može da znači i nezdrava ishrana ukoliko neko svakodnevno većinski konzumira visoko prerađene namirnice biljnog porekla i gotovo nimalo celovitog voća i povrća.

Dobro, ako veganska ishrana ne znači automatski zdrava ishrana, šta je onda prava zdrava ishrana i da li postoji termin za pravu zdravu ishranu? Da, prava zdrava ishrana je ishrana koja se što više temelji na celovitim biljkama poput voća, povrća, mahunarki, integralnih žitarica, zelenila i orašastih plodova i što manje na rafinisanim biljnim proizvodima, a isključuje meso, jaja i mlečne proizvode i ta ishrana se zove celovita biljna ishrana. To je jedina ishrana za koju je ikada nepobitno dokazano da može da spreči, zaustavi i preokrene vodeće uzroke smrti.

Celovita biljna ishrana

Gotovo svi ljudi koji počnu da se hrane celovitom biljnom ishranom, nakon samo mesec dana, osećaju promene u svakom aspektu svog života – fizičkom, psihičkom i energetskom. Osete da se nešto dešava, nekakva transformacija.

Zato, ukoliko zaista želimo da poboljšamo svoje zdravlje i ishranu, gledajmo da nam se hrana koju svakodnevno jedemo što više temelji na celovitoj biljnoj ishrani i što manje na životinjskim i prerađenim biljnim proizvodima. I to ne znači da je jedina opcija da se odreknemo svega ili ničega. Ne. Ishrana nije takmičenje i ukoliko bez nečega ne možemo, u redu, onda jedimo i to, ali pored toga gledajmo da nam se svakodnevna ishrana što više temelji na celovitom voću i povrću jer  je temelj ono što je važno.

I razumimo da je gotovo nemoguće da se neke stvari poput biljnog ulja ili dodate soli izbegnu kada kupujemo prerađene proizvode biljnog porekla ili kada smo u gradu, gostima ili na putovanju. Zato je dobro da uvek budemo svesni toga da ishrana nije takmičenje i da se ne preopterećujemo sa svakim detaljom već da gledamo veću sliku odnosno temelj naše svakodnevne ishrane.

Jedan dobar način da se podsetimo ove veće slike je da zamislimo da iz svemira posmatramo sebe kako jedemo neki obrok i to će nas momentalno dovesti do toga da shvatimo koliko je jedan obrok beznačajan u odnosu na veću sliku. Zato je najvažnije je da znamo šta nas voli, šta nas ne voli i da većinom vremena težimo da nam se ishrana temelji na onome što nas voli – celovitoj biljnoj ishrani.

  •  
  • 3

Ovaj članak je takođe dostupan na: en