Ako je industrijska fruktoza loša, šta je s fruktozom u voću?

Ako se fruktoza u šećeru i visoko fruktoznom kukuruznom sirupu smatra „alkoholom koji ne opija“, u smislu potencijala da nanosi štetu jetri, šta je s izvorom prirodne fruktoze: voćem?

Samo je konzumiranje industrijske fruktoze, a ne fruktoze u voću povezano sa opadajućom funkcijom jetre. Ista stvar s visokim krvnim pritiskom. Fruktoza u dodatom šećeru je povezana s hipertenzijom; fruktoza u prirodnom voću nije. Ako uporediš dejstvo ishrane koja ograničava fruktozu i od dodatog šećera i od voća s onom koja samo ograničava fruktozu od dodatog šećera, ishrana koja je zadržala voće je imala bolje rezultate. Ljudi su izgubili više kilaže s dodatnim voćem nego kad bi kompletno izbacili svu fruktozu.

Štetne posledice fruktoze proizlaze samo iz industrijske fruktoze, što znači šećer i visoko fruktozni kukuruzni sirup, bez ikakvih dokaza negativnog dejstva fruktoze u celovitom voću. Ova očigledna nedoslednost se možda može objasniti pozitivnim dejstvom drugih hranljivih materija (npr. vlaknima i antioksidantima) u svežem voću.

Pa hajde da vidimo ako je tako.

Ako ljudima daš da popiju čašu vode koja sadrži tri kašike šećera, što je kao limenka gaziranog soka, ovo je veliki skok u šećeru u krvi koji se pojavi u roku od sat vremena. Naše telo se uspaniči i proizvede toliko puno insulina da bi ublažilo taj skok i time toliko prekorači proizvodnju insulina da u roku od 90 minuta postajemo relativno hipoglikemični gde nam se nivo šećera u krvi spusti na nivo koji je niži od onoga na kojem smo bili pre nego što smo uopšte popili šećer. Naše telo na to onda reaguje tako što u naš krvotok deponira masti kao kada gladujemo jer nam je nivo šećera u krvi upravo iznenadno pao ispod nivoa prisutan tokom potpunog posta. Naše telo se zabrinulo.

Šta ako pored šećera dodaš blendirane bobice poput smutija od bobica? Sad imaju svoj sopstveni šećer, zapravo u ovom eksperimentu, još jedna dodatna kašika šećera, tako da bi skok šećera u krvi trebao da bude još veći, zar ne? Ne. Ne samo da nije bilo dodatnog skoka šećera u krvi, evo kritičnog dela, hipoglikemičkog pada nije bilo ni kasnije. Šećer u krvi se samo podigao i spustio bez prekomernog skoka i pada i bez naglog tovarenja masti u krv.

Ova razlika je pripisana polusolidnoj doslednosti bobičastih obroka, koji su možda smanjili brzinu pražnjenja stomaka u poređenju sa samo pijančivom šećernom vodom. Pored toga, rastvorljiva vlakna u bobicama imaju dejstvo poput gela gde u našim crevima usporavaju oslobodađanje šećera. Da bi ustanovili ako je to bilo samo radi vlakna, ponovili su eksperiment sa sokom od bobica koji je imao sav šećer, ali nimalo vlakna. I kao što vidimo, opažena je jasna razlika u nivou insulina već pri početku. Nakon 15 minuta, skok šećera u krvi je značajno smanjen s obrocima koji sadrže bobice, ali ne i sa sokovima od bobica. Ali ostatak pozitivnih beneficija, poput onih u 90. minutu, su bile skoro iste i za sok i za celovito voće, sugerišući da vlakna možda igraju samo jedan deo uloge. Ispostavilo se da postoje voćni fitonutrijenti koji inhibiraju prevoz šećera kroz crevni zid do našeg krvotoka. Fitonutrijenti u hrani poput jabuka i jagoda mogu da blokiraju neke količine šećera kojeg ćelije naših creva unose.

Dakle, dodavanje bobica zapravo može da ublaži skok insulina od visoko glikemičkih namirnica. Ovo je šta beli hleb čini našim nivoima insulina u roku od 2 sata nakon što ga pojedemo. Međutim, ukoliko taj isti beli hleb pojedemo uz neko bobičasto voće možemo da ublažimo taj nagli skok. Dakle, iako dodamo još šećera, ali u obliku bobica, dobijamo manji skok insulina, što donosi raznovrsne potencijalne kratkoročne i dugoročne beneficije. Tako da ako planiraš da praviš palačinke, vidi da to budu palačinke od borovnice.

Ovaj članak preuzet je sa sajta NutritionFacts.org uz odobrenje NutritionFacts tima. Ovaj članak je ekskluzivno prvi put objavljen na sajtu NutritionFacts.org – strogo nekomercijalni sajt koji nudi najnovije informacije o ishrani koje su bazirane na nauci i dokazima. Originalni članak i video snimak objavljeni su na engleskom, a prevedeni su za srpsko, hrvatsko, bosansko i crnogorsko govorno područje od strane vlasnika sajta matija.rs.

Ovaj članak je takođe dostupan na: en